Компјутерски миш
Из пројекта Википедија
'Миш' је једна од битних компоненти сваког стоног рачунара и функција му је да се помоћу њега помера курсор на екрану монитора.
Садржај |
[уреди] Историјат
Фирма Епл је 1984. године представила миша у склопу свог рачунара. Тадашњи миш је имао само један тастер и везао се преко, за то посебно направљеног, серијског порта. Механизам који је омогућавао рад је био електромеханички. До 2000. године је овај механизам у потпуности и без измена задржан. Већ 2000. године се појављује нов тип механизма који се заснивао на оптици. Ти мишеви се још називају и оптичким мишевима. Број тастера је еволуирао од једног до 5, па и више. Број тастера се повећавао у складу са захтевима и могућностима оперативног система који је коришћен. Тако у Микрософтовом ДОСу се могао користити само један тастер; са појавом Windowsа 95 се могао користити и други тастер, Windows 98 па надаље користе и трећи тастер (или точкић, који га замењује). 4 и више тастера је направљено првенствено због комфорности у играма.
[уреди] Технологија израде механизма
Најосновнија технологија за израду механизма који омогућује мишу да препозна помицање је заснована на електромеханици. Електронски део је састављен од два оптоизолатора (електронски склоп који се састоји од (диоде) која при проласку струје кроз њу емитује светлост тј. ЛЕД-а . Механички део је састављен од једне куглице која је израђена (најчешће) од тефлона и два зупчаника. Принцип рада је следећи: када померимо миша по некој релативно храпавој површини, куглица се покрене и „заврти“ зупчанике. Оптоизолатори региструју померање зупчаника и шаљу сигнал у електронски склоп који га даље претвара у сигнал разумљив рачунару и шаље му га.
Новија технологија за израду механизма који би регистровали помак миша по некој површини се заснива на оптици. Важно је напоменути да код ових нових мишева не постоје покретни делови. На његовој доњој страни су смештене две компоненте. Прва је ЛЕД диода која емитује светлост. Друга компонента је ЦЦД (специјална врста оптоелектричног интегралног кола) чип. Овај чип ради по принципу камере, само што се он пали и гаси у врло кратким временским размацима. Наиме, када оптичког миша ставимо на неку површину која идеално не одбија светлост и када га померамо, ЦЦД чип региструје те помераје. Разумљивим језиком речено, ЦЦД чип снима слику испод себе (коју осветљава ЛЕД диода) и при померању миша ЦЦД чип пореди слику са почетног положаја са сликом која се добила померањем и шаље то електронском склопу који проверава на коју је страну померен миш упоређујући добијене слике. Треба напоменути да се овај процес одвија веома брзо и да би требало да се одвија што брже може, да би се добила што боља прецизност.
Пошто се технологија развија, мишеви такође не стоје, данас је хит ласерски миш. Ради на принципу ласерских зрака, пошто је код оптичких био проблем са једнобојном подлогом која није имала детаља, а највећи проблем је била подлога црвене боје (јер је лед диода која осветљава подлогу такође црвена), те проблеме је решио ласер. Ласеру није потребна светлост, пошто је ласер у ствари светлост одређене таласне дужине, није потребна посебна подлога, ради чак и на стаклу, потребно је да је стакло само мало упрљано. Ови мишеви функционишу на принципу мерања времена које је потребно да би се емитован ласерски зрак вратио примопредајнику. За одбијанје ласера је довољно зрнце прашине или отисак прста на стаклу. Ови мишеви су прецизнији и бржи. Праве се у резолуцијама од 1000 до 2500 тпи (тачака по инчу квадратном), док су оптички ишли од 800 тпи а куглични су максимално ишли до 520 тпи. Ласерски мишеви су сада прави хит, јер троше мање струје, не светле (мар ми то оком не видимо), не прљају се, бржи су од класичних оптичких. Они су скупљи од оптичких, али разлика у цени је минимална (најјефтинији се могу купити за мање од 10-ак еура а бољи су од скупих оптичких)
[уреди] Интерфејси за повезивање мишева на рачунар
У почетку је интерфејс био серијски, али се од 1997. године замењује за то специјалним портом чија ознака је ПС/2. Овај интерфејс је обично зелене боје тако да лако можемо препознати у који порт треба прикључити кабал од миша. У данашње време се производе и мишеви који се прикључују у УСБ порт (углавном су то оптички мишеви) јер је он универзалан и постоји на скоро свим данашњим рачунарима. Треба напоменути и да постоје мишеви који се не повезују кабловима са рачунаром. Наиме, они посједују „базу“ (назив за уређај који прима сигнале од миша) која је преко, горе наведених портова, повезана са рачунаром, а сам миш комуницира са базом преко инфрацрвених или радио таласа. Значи, ипак се база мора каблом повезати на рачунар, док сам миш мора опет користити батерије да би могао слати сигнале ка бази. У данашње време се производе искључиво бежични мишеви са радио-фреквентним преносом сигнала, илити РФ мишеви. Предност РФ мишева у односу на Инфра Црвене (ИЦ), је та, што се РФ таласи пробијају кроз препреке и тако миш може да ради и у случају када је примо-предајник заклоњен неком свеском или цд-ом. Код ИЦ мишева је предност то што су јефтинији за производњу, али примо-предајник мора да буде "видљив" мишу, пошто се ИЦ зраци одбијају од препрека и самим тим се веза између миша и примо-предајника прекида, последица је да миш не ради док не добије повратну информацију од примо-предајника. Постоји и бежични миш без батерије, који има посебно конструисану подлогу, која је налик тач педу на лапт-топ рачунарима. Она се повезује УСБ кабелом на рачунар а миш има металне клизаче којима клизи по подлози и тако се напаја. Не користи батерије али мора да буде на тој подлози да би радио.
[уреди] Конфигурација мишева у оперативним системима
Да бисте могли користити миш на вашем рачунару, морате имати слободан прикључак за њега. Пошто га прикључите потребно је поставити одговарајуће управљачке програме да би га оперативни систем могао користити. Како се миш инсталира, консултујте упутство које сте добили са мишем.
Процедура која је најчешћа је: У ДОСу треба изменити AUTOEXEC.BAT датотеку тако да се у њој позива управљачки програм за миша. У Windowsu обично није потребно ништа подешавати јер он сам подешава све потребне управљачке програме. Како се подешава рад миша у Windowsu XP: Start>Settings>Control panel>Printers and Other hardware> Mouse. У прозору који се отворио видећете 5 картица. Прва картица се зове Buttons и на њој подешавате: када укључите Switch primary and secondary buttons прво и и друго дугме ће заменити улоге; Double click speed клизач подешава временски размак који је потребан да би се опција дуплог клика могла активирати. Што је клизач „десније“ то значи да морате брже кликнути два пута да бисте нешто урадили и обрнуто; Трећа опција је Turn on ClickLock. Она служи да се после одређеног времена (након клика левог тастера миша) закључа дотични клик. Друга картица је Pointers. На њој се могу подесити следеће ствари: у падајућем менију Scheme можете изабрати неку од понуђених шема за изглед показивача (енг:pointer, прим.аут). У пољу Customize можете сами подесити како ће показивач изгледати у одређеном тренутку. На левој страни се налазе имена догађаја а на десној тренутни излед показивача за тај догађај. Да бисте променили изглед показивача за тај догађај, два пута брзо кликните (или притисните дугме Browse) на сличицу тренутног изгледа показивача. Отвориће се оквир за дијалог у коме можете изабрати датотеку која садржи сличицу показивача којег желите. Пошто све то фино подесите, ту шему можете снимити тако што ћете кликнути на дугме Save As у пољу Scheme. Трећа картица је Pointer Options. У пољу Motion подешавате брзину кретања показивача на екрану. У поље Snap To укључите опцију Snap To ако желите да се ваш показивач аутоматски премести на Default дугме у оквирима за дијалог. У пољу Display Pointers Trails укључујете и подешавате нешто попут трагова који остају за показивачем миша приликом померања. Следећа опција је Hide pointer while typing. Када је укључена сакриће показивач миша док куцате, а он мирује. Чим поново покренете миша, показивач ће бити приказан. Задња опција је врло корисна и служи за то да вам покаже место где се тренутно налази показивач миша када притиснете Контрол (ctrl) тастер. Врло је корисна ако имате повећан контраст и осветљење боја на монитору или вам је пак екран састављен од много различитих детаља (нпр, ако имате пуно иконица на радној површини која има позадину са пуно боја). Четврта картица је Wheel. Она је корисна ако имате миша са точкићем. У пољу Scroll lines унесите колико линија текста треба да се излиста једним померањем точкића миша, а ако желите да вам се једним померајем точкића на мишу излиста један екран, укључите опцију Scroll One Screen at Time.
