Концепти нације
Из пројекта Википедија
Три су могућа говора и концепта о нацији настала у XX веку. Условно говорећи то је германско, романско и словенско разумевање овог појма. Романски концепт нацију разумева као свакодневни плебисцит. У германском контексту националну припадност одређују крв и тло, а у словенском контексту нација се везује за појмове месијанизма и спасења.
Германи своју културу проглашавају општељудском, а своју цивилизацију човечанством. Германски концепт сматра да нација није последица слободног избора. Нација је организам који тежи да се сачува, а његови симболи су крв и тло. То значи да нација од својих чланова тражи жртве. "Циљ германских народа је и да буду носиоци хришћанства сваке друге слободе. Тај изузетан статус припада им због тога што су они истинско људско заједништво. Хитлерови социјалисти су управо на оваквој структури покренули Немце у рат. Немачки војници су себе сматрали носиоцима слободе, зато су се тако мотивисано и борили. Били су врло жустри и упорни борци.
Према романском (француском) концепту сваки човек може слободно да бира своју националност и сваки избор може да буде државотворан. Тај избор је довољан да се неко легитимише као Француз.
И најзад трећи концепт нације, који је уствари словенски концепт. Нација се ту везује за појам спасења.. Срби су губитак своје самосталности поредили са разапињањем на Голготи, по неправди људској. Суштина словенског концепта нације је садржана у следећој мисли: Ако најбољи од свих могућих светова као жртву тражи једну дечију сузу – нећу, не пристајем да живим у таквом свету. Не може се бити срећан, уколико је свет пун неправди и зла.
