Static Wikipedia February 2008 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu

Web Analytics
Cookie Policy Terms and Conditions Хришћанство - Википедија

Хришћанство

Из пројекта Википедија

Симбол Хришћанства је Свети Крст
Симбол Хришћанства је Свети Крст

Хришћанство је једна од монотеистичких (једнобожачких) религија насталих на простору некадашњег Римског царства. Заснована је појавом Исуса Христа и Његовим оснивањем Цркве, као заједнице Тела Његовог, у првом веку нове ере.

Током прва три века развијања, првенствено је представљано као религија римских робова и најнижих друштвених слојева. Због проповедања једнакости брзо је завладало међу сиромашнима и одбачено од стране богатих. У почетку је имало многобројне секте, али се касније, углавном заслугом хеленистичког образованога проповедника - Апостола Павла, организовало у јединствену религиозну заједницу, цркву.

Данас, хришћанство преставља једну од најраспрострањенијих светских религија, чији број верника прелази 2.200.000.000.

Данас се под хришћанством подразумевају три цркве: Православна, Римокатоличка и Протестантска.


Историјски развој традиционалних хришћанских заједница
Историјски развој традиционалних хришћанских заједница

Садржај

[сакриј]

[уреди] Историја хришћанства

Званично, хришћанство је религија која која настаје у првом веку нове ере. Тачније, година рођења Исуса Христа, преставља годину новог рачунања времена. Али, слободно се може рећи да су темељи хришћанства постављени 2000 година пре нове ере, појавом Аврама, Исака и Јакова. То је прича стара више хиљада година. Аврам, Исак и Јаков су представљени као пророци који су веровали у бога Јехову (јеврејски: Јахве односно ЈХВХ). Њихов задатак, био је да проповедају божије речи и тако подуче народ о постојању бога Јехове. Такође, имали су задатак да припреме пут и наговесте рођење Исуса Христа-Сина божијег.

Хришћанство се појављује на тлу Израела, који је тада био окупиран под Римљанима. За само три века свог развијања, постало је званична религија многих држава и народа. Хришћанство је било организовано у јединствену религиозну заједницу, цркву.

Први хришћани су, за симбол Исуса Христ, одабрали знак рибе. „Исус Христ, Божији син, Спаситељ“, се на грчком пише Ису Xисту Теу Иос Сотир, а прва слова дају реч „ИХТИС“, што у преводу са грчког, значи риба.

[уреди] Хришћанске општине

У првом веку нове ере хришћани су се тајно окупљали на заједничким верским обредима, проповедима и молитвама. Заједнице хришћанских верника звале су се хришћанске општине, било их је у свим деловима царства, и у њима је имовина била заједничка. Али, хришћанство је само у почетку било религија угњетених и потлачених, да би временом све више богаташа, несигурних и незадовољних државном влашћу, приступало новој вери. Хришћанске општине су се све више шириле и богатиле. Тада хришћани мењају своје учење и од својих присталица почињу да траже послушност и покорност државној власти. Ускоро је нестало и имовинске једнакости међу хришћанима. Крајем другог века нове ере све хришћанске општине ујединиле су се у једну заједницу чији је поглавар постао римски епископ, касније назван папа (грчки: pappas, латински: papa - отац). Седиште папе је у Ватикану. Тако је створена верска организација Хришћанска црква.

[уреди] Исус Христ

Исус се сматра оснивачем хришћанске религије. По њему је религија и добила име. Година његовог рођења представља годину почетка нове ере и новог начина рачунања времена. До недавно се сматрало да су Исус и саме библијске приче мит или легенда. Најновија истраживања показују да је Исус ипак историјска личност, проучавајући дела нехришћанских књижевника из првог века нове ере – Јосифа Флавија и Тацита. Основни извор о животу и раду Исуса Христа представља Нови завет, други део свете хришћанске књиге, Библије (грч. Библија у преводу „Књига“).

[уреди] Живот Исуса Христа - Библијске приче

Према предању Исус је син Бога Јехове и девице Марије. Наиме, његов долазак најавио је анђео Гаврило којег је посло сам Бог. Гаврило је објаснио Марији да је она изабрана да роди Божијег сина и да ће убрзо бити оплођена светим духом. То је објаснијо и Јакову - будућем Маријином мужу. Реко им је да детету дају име Исус Христос. Христос у преводу значи месија, помазаник, од Бога послат. Тако је и било. Исус убрзо постаје мудар проповедач. Сакупља народ и преноси им поруке од Бога дате, учећи их хришћанском моралу и принципима. Убрзо затим почиње да чини чуда: лечи болесне, храни гладне, оживљава мртве, поји жедне... Око 30. године свог живота бива крштен код Јована Крститеља. Потом бира дванаест апостола: Петра (Симона), Андрију, Јакова Зеведејева, Јована, Филипа, Вартоломеја, Матеју, Тому, Јакова Алфејева, Симона, Левеја званог Тадија и Јуду Искариотског. После три године проповедања бива ухапшен и доведен пред Синедрион (јеврејски суд), а потом је предат римском гувернеру Понтију Пилату. Исус је осуђен да умре као роб разапет на крсту. На тајној вечери, уочи своје смрти, говори ученицима ко ће га издати. Такође им говори да ће, трећег дана после своје смрти, васкрснути и придружити се своме оцу на небу. За хлеб који су јели на тој вечери, Исус је рекао да је то његово тело, а за вино које су пили, да преставља његову крв. И да тако треба и да остане. По предању у тренутку када је подлегао мукама разапет на крст, спустио се мрак, иако је било подне. Последње речи су му биле: „Опрости им оче, јер не знају шта чине.“

[уреди] Библија – Света књига

Библија (другачије: Свето Писмо, енг. Bible) је хришћанска света књига. Састоји се из два дела: Старог завета, у којем је описан настанак Земље и људи на њој, и њинов развој, до рођења Исуса Христа, и Новог завета, у коме је описан живот Исуса, кроз четири јеванђеља, и будућност људи и њиховог живота на Земљи. Нови завет је збирка списа идеолога и оснивача ране хришћанске цркве, писаних на грчком и делимично на јеврејском језику у првом и другом веку нове ере. Иначе, и сам Исус је говорио арамејски. Овај језик данас је мртав. Нови завет садржи укупно 27 списа канонизованих у неколико фаза закључно са четвртим веком, иако су сви текстови били довршени до средине другог века. Садржи четири јеванђеља (грчки: evangelion - добра вест) и то по Матеји, Луки, Марку и Јовану. Прва три јеванђеља су синоптичка. Нови завет такође садржи рану црквену историју (дела апостолска), двадесетједну посланицу и једну апокалипсу (откровење Јованово). Управо четири јеванђеља представљају извештај о Исусовом животу, о његовим казивањима и делима. Према Библији, Исус је зачет безгрешним зачећем. Идеја да је Исуса родила девица требало би да испуни веровање из Старог завета да је он Син Божији. Према историјским подацима рођен је у 31. години владавине римског императора Августа, у Ветлајему, у Јудеји, од мајке Марије, у сиромашној јеврејској породици, која се склонила у Галилеју. Галилеја је планинска област западно од реке Јордан и Галилејског језера. Према Јосифу Флавију, код Јевреја су у то време постојале три филозофске струје: фарисеји, садукеји и такозвани есенци. Треба напоменути да је Исус био попут рабина (хебрејски: учитељ, познавалац писма), односно јеврејски свештеник и да је он уствари изнутра реформисао јеврејску религију. Јеванђеља (што у преводу са грчког значи „Добра вест“), написана су између 65. и 100. године н.е. А написали су их Матеја, Марко, Лука и Јован, по којима су и добила имена. Сматра се да је библија писана између 100. и 300. године нове ере. Данас библија преставља не само хришћанску свету књигу, него и најпродаваније дело свих времена преведено на око 1500 језика. Поред хришћанске библије, која се разликује код католика и православаца, постоји и Хебрејска библија (енг. The Hebrew Bible, хебрејски: Tanakh).

[уреди] Црква - Ширење хришћанства

Црква првих хришћана формирана је око апостола у Јерусалиму. После Педесетнице (Пентекосте) (дан када је, по Исусовом пресказању,свети дух сишао на апостоле), они објављују вести о Исусовом васкрсењу. Оснивају цркву по целом Средоземљу које је тада било по влашћу Римљана. Према списама апостола Петра (15.-67. г.н.е), многи јудеисти окрећу се хришћанству. Они бивају искључени из јеврејских заједница. Тада су они у Сирији и Антохији по први пут названи хришћанима. Распадом Римског царства 476. године хришћанство ће постати једина веза између две новонастале државе – Западног и Источног Римског царства. Распадом западног и развојом источног царства, Средоземљем се развија бриљантна хришћанска култура која ће прве значајније сукобе имати 650. г. са новооснованом исламском вером.

[уреди] Милански едикт

Цар Константин Велики који је владао од (306. – 337.) увидевши безопасност, шта више потенцијалну корисност нове религије по државу, због хришћанског учења да је свака власт од бога, 30. априла 313. године Миланским едиктом проглашава равноправност хришћанства са осталим религијама, и оно убрзо постаје и званична државна религија у Римском царству. Интересантна је чињеница да, иако је био први хришћански владар, Константин није био крштен, већ га је пред смрт крстио Еузебије. Између цркве и државе склопљен је обострано користан савез. Касније је хришћанство постало владајућа религија европских народа. У име хришћанства вођени су многи ратови са циљем покоравања народа и наметања истог. Подела хришћанске цркве. Бројне несугласице између истока и запада римске империје, као и различитост филозофских оријентација и тумачења теолошких питања (на пример тумачење догме о Светој Тројици) у различитим деловима царства проузроковале су раскол, односно поделу хришћанске цркве. Прва подела извршена је 1054. Тада је извршен раскол (грч. Шизме) и тиме завршен спор између римског папе Лава 19 и цариградског патријарха Михајла Керуларија. С једне стране је реформисана Православна („ортодоксна“) црква (она која чува стварну доктрину седам црквених сабора), која одбацује и не признаје универзални ауторитет папе. Са друге стране је реформисана „Римокатоличка“ црква („она која одржава свет у јединству"), у којој папа има фундаменталну улогу. Ове две цркве нису имале никакве контакте све до 1964. године када су папа Павле 4 и патријарх Атинагорас поново успоставили везе католичке и православне цркве.

[уреди] Хришћанска веровања

Хришћани верују у Исуса Христа. Сматрају га сином бога Јехове. Верују да је он послат на земљу да проповеда и учи народ о хришћанском морралу и о рају и његовим тајнам. Кључно веровање је веровање о Исусововом распећу, који представља откуп свих људских грехова. Дан Исусовог рођења, хришћани празнују као Божић, а дан његовок васкрсења, као Ускрс (Васкрс). Дан Христовог страдања обележен је као Велики петак и он означава најтужнији хришћански празник. Хришћани такође верују у живот после смрти. Верници према предању одлазе у Рај, а неверници у Пакао.

[уреди] Подела римокатоличке цркве

У шеснаестом веку у западном хришћанству се јавља снажан верско-политички покрет реформације чији је вођа био Мартин Лутер. Реформција је западно хришћанство поделила у две основне струје: римокатолицизам и протестантизам (латински: protestatio - протест). Повод за побуну Мартина Лутера била је продаја индулгенција, односно опраштање грехова,чак и будућих, верницима за новац. Индулгенцију је одобрио папа Јулије II. Покрет реформације и противреформације, расцеп до ког је дошло у западном хришћанству, били су повод за многе дуге и тешке верске ратове (Хугенотски рат, Стогодишњи рат). Касније је Жан Калвин створио своју интерпретацију протестантских учења. Оно што разликује протестантизам од римокатоличанства је одбацивање свих црквених одлука, неприхватање папе као посредника између Бога и верника и одбацивање култа светаца, икона и реликвија. Савремени протестантизам се дели на Лутеранску, Калвинистичку и Англиканску цркву.

[уреди] Распрострањеност

Најбројније религије света. Земље, у које су хришћанске религије најбројније, означене су љубичастом (Римокатолици), плавом (Протестанти) и црвенкастом (Православци) бојом.
Најбројније религије света. Земље, у које су хришћанске религије најбројније, означене су љубичастом (Римокатолици), плавом (Протестанти) и црвенкастом (Православци) бојом.

Хришћанство је данас најраспрострањенија религија на свету, уз ислам, са највећим бројем верника. Хришћани чине већину у Европи, целој Америци, Аустралији, а има их и у Азији и Африци. Само римокатолика има чак 980 000 000 по подацима из 1991. године. Цркве римокатоличке исповести делују у Шпанији, Француској, Италији, Аустрији, Пољској, Мађарској, јужној Немачкој, Словенији, Хрватској, Чешкој, Словачкој, готово целој Латинској Америци. Англиканска црква развијена је у Енглеској. Протестантске цркве покривају све скандинавске земље, северну Немачку и Холандију. Калвинизам доминира у Шкотској, Швајцарској и Холандији, док Лутеранство преовлађује у Скандинавији, Немачкој и Балтичким земљама. Мањи број протестаната живи у Источној Европи и Француској.

Православље је заступљено у Југоисточној Европи (Србија, Црна Гора, Република Српска, Бугарска, Грчка, Румунија, Република Македонија, Албанија), у Русији, Украјини, Белорусији и Грузији, те на блиском истоку, а сада у порасту и у земљама западне европе, Америке, далеког истока.


[уреди] Види још



Други језици
Static Wikipedia 2008 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu -

Static Wikipedia 2007 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu -

Static Wikipedia 2006 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu