Крапинско-загорска жупанија

Из пројекта Википедија

Крапинско-загорска жупанија се налази у северозападном делу Републике Хрватске и припада простору средишње Хрватске.

Крапинско-загорска жупанија

Седиште жупаније	Крапина
Број становника (2001..)	142.432
Површина	1.224,22 km²
Жупан	Власта Хубицки

Садржај

1 Административна подела
2 Попис становништва 2001.
3 Политика
4 Географија
- 4.1 Клима
5 Спољашне везе

[уреди] Административна подела

Крапинско-загорска жупанија је подељена на 7 градова и 25 општина.

Градови:
- Доња Стубица
- Клањец
- Крапина (седиште жупаније)
- Орославје
- Преграда
- Забок
- Златар

Општине:

[уреди] Попис становништва 2001.

Према попису становништва 2001. године на подручју Крапинско-загорске жупаније живело је 142.432 становника, што износи 3,2% од укупног броја становника Републике Хрватске. Етнички састав је био следећи: Хрвати 98.4 %, Словенци 0.3 %, Срби 0.2 % и други.

На подручју Крапинско-загорске жупаније преовладавају сеоска насеља. Насеља која су проглашена градовима представљају подручја прелазног урбано-сеоског карактера. У урбанизованом подручју општина и градова живи 36.142 становника што је 24% укупног броја становника жупаније. Пораст броја становника континуирано је присутан у свим урбанизованим насељима док се у сеоским насељима бележи смањење броја становника.

[уреди] Политика

Жупанијска скупштина има 45 чланова. Председница Скупштине је Соња Боровчак (SDP).

Жупанијско поглаварство се, по Статуту Жупаније, састоји од 13 чланова. Жупаница, уједно и председница Жупанијског поглаварства је Власта Хубицки (HSS).

Скупштина се састоји од 45 посланика који су подељени:

Хрватска демократска заједница (HDZ) 12
Хрватска сељачка странка (HSS) 9
Социјалдемократска партија Хрватске (SDP) 9
Хрватска народна странка (HNS) 8
Загорска демократска странка (ZDS) 7
Хрватска социјално либерална странка (HSLS) 3
независни кандидати 3

[уреди] Географија

Посебна је географска целина која се пружа од врхова Мацеља и Иванчице на северу до Медведнице на југоистоку. Западна граница, уједно и државна са Републиком Словенијом, је река Сутла, а источна граница је развође порјечја Крапине и Лоње. Овако разграничен простор жупаније подудара се са природном регијом Доње Загорје.

Крапинско-загорска жупанија се граничи:

на северу са Републиком Словенијом и Вараждинском жупанијом
на западу са Републиком Словенијом
на југу са градом Загребом и Загребачком жупанијом
на истоку са Загребачком и Вараждинском жупанијом.

По површини ова жупанија је једна од мањих у Хрватској (1.224,22 km²), али је густоином становника од 116 становника/km² изнад хрватског просека (78 становника/km²). Крапинско-загорска жупанија је уз Међимурску и Вараждинску жупанију, најгушће насељено подручје Хрватске.

Кроз жупанију пролази аутопут А2 Загреб–Мацељ, део европског пута Е59 који повезује Хрватску са земљама средње Европе.

[уреди] Клима

На подручју Крапининско-загорске жупаније влада континентални тип климе који карактеришу умерено топла лета и доста кишовите и хладне зиме.

Температура ваздуха

Највеће температуре које прелазе 30°C забиљежене су у јуну, јулу и августу. Минималне годишње температуре ниже од 10°C забиљежене су у јануару (–20,5°C), фебруару (–22°C), марту (–15,5°C) и децембру (–17,2 °C). Само три мјесеца (јун, јул и август) немају негативних температура. Хладних дана у години има највише у јануару, фебруару и децембру.

Падавине

Крапинско-загорска жупанија је подручје са честим и обилним кишама у мају, јуну и јулу тј. у току вегетацијског периода. Други максимум падавина је у новембру док је најмање падавина у фебруару и марту.

Магла

Магла се појављује током целе године и у летњој сезони у јутарњим и вечерњим деловима дана, у зимском периоду током целог дана. Највећи број дана са маглом имају септембар, октобар, новембар и децембар. Годишње је укупно 56 дана са маглом (15,3% године са смањеном видљивошћу).

Ветар

У Загорју се струјање ветрова модификује под утицајем рељефа. Најучесталији су западни ветрови са 45% трајањем током године. На другом месту су источни ветрови са 29% трајања, док је временско раздобље без ветра око 6% годишњег времена. Максималне јачине вјетра крећу се од 6–9 Бофора, а најјачи ветрови јављају се од касне јесени до почетка пролећа.

[уреди] Спољашне везе

Жупаније у Хрватској
Бјеловарско-билогорска \| Бродско-посавска \| Вараждинска \| Вировитичко-подравска \| Вуковарско-сријемска \| Дубровачко-неретванска \| Загребачка \| Задарска \| Истарска \| Карловачка \| Копривничко-крижевачка \| Крапинско-загорска \| Личко-сењска \| Међимурска \| Осјечко-барањска \| Пожешко-славонска \| Приморско-горанска \| Сисачко-мославачка \| Сплитско-далматинска \| Шибенско-книнска Град Загреб

Жупаније у Хрватској