Хрватска

Из пројекта Википедија

Координате: 42°-47° СГ Ш, 13°-19° ИГД

Република Хрватска (хрватски: Republika Hrvatska) је балканска, средњоевропска и медитеранска држава. Обала Хрватске заузима већи део источне обале Јадранског мора.

Хрватска се на северу граничи са Словенијом и Мађарском, на истоку са Србијом, на југу са Босном и Херцеговином и Црном Гором а на западу на Јадранском мору са Италијом.

Главни град Хрватске је Загреб. Са 1,1 милион становника^[1] он је административно, економско и културно средиште Хрватске.

Садржај 1 Историја 2 Политика 3 Жупаније 4 Географија 5 Економија 6 Демографија 7 Култура и природне лепоте 8 Види још 9 Извори 10 Спољашње везе

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Хрватске.

[уреди] Политика

Од усвајања устава 1990, Хрватска је парламентарна демократија.

Хрватска је чланица:

Уједињених нација

Савета Европе

ОЕБС-а

Пакта за стабилност

Остале организације

Председник Хрватске (Predsjednik Republike) се бира сваке пете године. Он је уједно и врховни командант оружаних снага. Обавеза му је да врши састанке са премијером и представницима парламента. Има и одређену улогу у дефинисању спољне политике државе.

Хрватска скупштина (Hrvatski Sabor) је законодавно тело које чини 160 посланика изабраних на то место на четири године. Заседања Сабора се одржава од 15. јануара до 15. јула, и од 15. септембра до 15. децембра.

Влада Хрватске је вођена од стране председника Владе (премијера), који има два потпредседника и 14 министара различитих ресора. Влада је одговорна за располагање буџетом, примењивање закона и руковођење домаће и иностране политике републике

Хрватски правни систем се састоји од Врховног суда, Жупанијских судова и општинских судова. Уставни суд је одговоран за регуларно спровођење устава.

Према извештају Амнести Интернешнал^[2], Влада Хрватске није учинила довољан напор да истражи наводе о ратним злочинима над Србима и нестанцима Срба. Под овим се подразумева: испитивање ратне одговорности, извођење пред правду одговорних лица и репарација породицама жртава. У закључку се наводи да Хрватска није урадила довољно да се обрачуна са својом ратном прошлошћу и злочинима над Србима почињеним током рата.

Осим дискриминације, током 2006. године догодили су се бомбашки напади, као и убиства припадника српске мањине.^[3]

[уреди] Жупаније

За више информација погледајте Хрватске жупаније.

Хрватска се састоји од 20 жупанија и једног града као посебне територијалне јединице:

	Жупаније	Главни град	Hа хрватском
1	Загребачка жупанија	Загреб	Zagrebačka županija	Zagreb
2	Крапинско-загорска жупанија	Крапина	Krapinsko-zagorska županija	Krapina
3	Сисачко-мославачка жупанија	Сисак	Sisačko-moslavačka županija	Sisak
4	Карловачка жупанија	Карловац	Karlovačka županija	Karlovac
5	Вараждинска жупанија	Вараждин	Varaždinska županija	Varaždin
6	Копривничко-крижевачка жупанија	Копривница	Koprivničko-križevačka županija	Koprivnica
7	Бјеловарско-билогорска жупанија	Бјеловар	Bjelovarsko-bilogorska županija	Bjelovar
8	Приморско-горанска жупанија	Ријека	Primorsko-goranska županija	Rijeka
9	Личко-сењска жупанија	Госпић	Ličko-senjska županija	Gospić
10	Вировитичко-подравска жупанија	Вировитица	Virovitičko-podravska županija	Virovitica
11	Пожешко-славонска жупанија	Пожега	Požeško-slavonska županija	Požega
12	Бродско-посавска жупанија	Славонски Брод	Brodsko-posavska županija	Slavonski Brod
13	Задарска жупанија	Задар	Zadarska županija	Zadar
14	Осјечко-барањска жупанија	Осијек	Osječko-baranjska županija	Osijek
15	Шибенско-книнска жупанија	Шибеник	Šibensko-kninska županija	Šibenik
16	Вуковарско-сријемска жупанија	Вуковар	Vukovarsko-srijemska županija	Vukovar
17	Сплитско-далматинска жупанија	Сплит	Splitsko-dalmatinska županija	Split
18	Истарска жупанија	Пула	Istarska županija	Pula
19	Дубровачко-неретванска жупанија	Дубровник	Dubrovačko-neretvanska županija	Dubrovnik
20	Међимурска жупанија	Чаковец	Međimurska županija	Čakovec
21	Град Загреб		Grad Zagreb

Погледајте: Списак градова у Хрватској

[уреди] Географија

Хрватска је смештена између централне, јужне и источне Европе. Њен облик подсећа на потковицу, а граничи се са Словенијом на северо-западу, Мађарском на северу, Србијом на истоку, Црном Гором на југу, Босном и Херцеговином дуж реке Саве и Динарског планинског масива и Италијом преко Јадранског мора. Мали део територије Хрватске је одвојен од матице делом којим Босна и Херцеговина излази на Јадран, где је град Неум.

Хрватска је разнолика по својој конституцији терена, где су:

• равнице, долине и реке на северном континенталном делу (централна Хрватска и Славонија, део Панонске низије);
• шумовите планине налазе у Лици и на Горском Котару, и на делу Динаре;
• стеновити предели на обалама Јадранског море (Истра и Далмација).

Хрватска има исто тако и разнолику климу. На северном и и источном делу је континентална, медитеранска на обалама, а умерено континентална клима преовлађује у северно-централном региону.

Види још: Национални паркови Хрватске

[уреди] Економија

Хрватска економија је базира на разноликим гранама привреде, нарочито на лакој.^{[тражи се извор]} Туризам је најзначајнији и незамењив извор прихода, посебно лети. Са преко 8,5 милиона туриста 2005, године, око 10 милиона 2006 године, Хрватска је осамнаеста најпопуларнија туристичка дестинација у свету. Директна зарада само од туризма износила је 2006. године, према званичној процени 6,3 милијардe евра ^[4].

Бруто домаћи производ по куповној моћи за 2005. износио је 12.158 долара или 45,2 одсто просека Европске уније, а просечна нето плата око 650 евра. Хрватска привреда је посткомунистичка. Крајем осамдесетих година прошлог века, нјен положај био је завидан (отприлике на нивоу Португала у исто време), али је знатно оштећена деиндустријализацијом, ратним штетама и лошом приватизацијом. ^{[тражи се извор]}

Хрватска је високо задужена земља са око 34 милијарди долара дуга средином 2006.^[5] Хрватска економија је посткомунистичка. Касних 80-их, на почетку транзиције, њена позиција је била на завидном нивоу, али су рат и деиндустрализација довели до значајног срозавања.

Главни проблем је структурална незапосленост која је крајем 2006 износила 17%^[6], праћена недовољним економским реформама.^{[тражи се извор]} Проблеми привреде се такође могу наћи и у друштвеним предузећима која теже за приватизацијом што је главна карактеристика транзиционе привреде.^{[тражи се извор]}

Хрватска има огроман спољни дуг ^[7], и велики буџетски дефицит, који је успела значајно да смањи током 2006. године. Привредни раст у Хрватској је првих шест година 21. века стабилизован на 4-5%, земља се припрема за чланство у Европској унији која је најзначајнији трговински партнер.(Италија је први, а Немачка други трговински партнер Хрватске ^[8]). Хрватска је чланица Партнерства за мир.

[уреди] Демографија

За више информација погледајте Демографија Хрватске.

Популација Хрватске је стагнирала током последње декаде 20. века.

Хрватска је насељена већином Хрватима. У мањине се сврставају, Срби (након етничког чишћења у последњем рату њихов број се значајно смањио), Бошњаци, Мађари и други. Најдоминантнија религија је хришћанска (римокатоличка, затим православна), док су исламски верници незнатна мањина, која се смањила нарочито после последњег грађанског рата.

[уреди] Култура и природне лепоте

Шест градова у Хрватској (или одређене грађевине у њима) уврштени су у УНЕСКО-в списак светске баштине: Пореч, Задар, Шибеник, Трогир, Сплит и Дубровник. Хрватска има и осам националних паркова: Бриони, Корнати, Крка, Мљет, Пакленица, Плитвичка језера, Рисњак и Сјеверни Велебит.

[уреди] Види још

• Magnum Crimen - Књига о клерикализму у Хрватској
• Хрватски владари

[уреди] Извори

1. ^ Državni zavod za statistiku
2. ^ Документ Амнести Интернешнала
3. ^ http://hrw.org/english/docs/2006/09/01/croati14114.htm Извештај Хјуман рајтс воча]
4. ^ http://www.mmtpr.hr/default.asp?id=2897 Званична процена прихода од туризма 2006.
5. ^ http://www.globus.com.hr/Clanak.aspx?BrojID=176&ClanakID=4720]
6. ^ http://www.bankamagazine.hr/dnevnevijesti/stopa-nezaposlenosti-za-prosinac-17-posto Хрватска – стопа незапослености – децембар 2006.
7. ^ http://www.liderpress.hr/Default.aspx?sid=6465
8. ^ http://www.president.hr/Download/2003/09/13/Sazetak_02_10.pdf Хрватска – конкурентност и развој

[уреди] Спољашње везе

• Генералне информације о Хрватској
• Хрватска национална туристичка асоцијација
• Мапа Хрватске и њених градова
• Слике Хрватске
• Карте & време
• Слике
• Поштанске марке
• Линкови о култури
• Телефонски именик Хрватске
• Замкови и утврђења
• Новац
• Химна
• Сајт Владе Хрватске