К98 Маузер

Из пројекта Википедија

[уреди] Пушка К98 Маузер

Компанија Маузер, коју су основала два брата, је стекла репутацију једне од најбољих фабрика оружја још крајем 19. века, и одржала ју је до краја Другог Светског рата. Након рата, компанија је остала у Западној Немачкој и бавила се углавном оружјем великог калибра (авионски топови и сл.). Међутим, до тада су неки модели ове марке постали мера за све касније настале. Један од таквих примера је, без сумње, и Маузер модел 1898, такође познате и као Gew.98, G98 (Gewehr, пушка). Ова пушка прављена је по искуству Маузер дизајнера и ушла је у службу 1898. године као стандардна немачка пушка. Коришћена је током више сукоба, заједно са скраћеном верзијом (карабином) К98, или Kar-98. Године 1904., Немачка је увела нове "splitzer" метke (са оштрим врхом уместо старог, тупог). Нови метак је имао много боље карактеристике, тако да су сви нишани преградуисани на нове параметре. Током међуратног периода, дизајн је незнатно промењен и означен као К98к-Кarbiner Kurz (кратки карабин), нешто краћу, лакшу по тежини и лакшу верзију карабина за употребу. Верзија се појавила 1935. и прављена је до 1945. године како у Немачкoj тако и у окупираним земљама. Многе верзије дизајна су лиценциране другим зељама, које су направиле своје модификације. Неке од најпознатијих су персијски Маузер, турски, чешки ВЗ-24, ЈугословенскиМ24 (ФНРЈ-Заставин)М24/47 и М48...

Модел 98 је ручна репетирка вишеметка. Сам магацин, као и механизам су две најпознатије одлике ове пушке. Магацин је дворедна уграђена кутија са скидљивим дном. Пунио се или појединачним метцима или оквиром од пет метака, довољно да га напуни. Након пуњења, оквир се аутоматски избацује. Магацин се празнио и механизмом за репетирање (под условом да је сигурносни прекидач на средини), или скидањем дна магацина (није било препоручљиво).

Маузер је користио једноставан, изузетно јак и добро осмишљен дизајн. Ручка је једноставно закачена на механизам, у ранијим моделима равно, а касније савијен надоле, уз рам. Постојали су и канали за вентилацију, који су у случају експлозије, преусмеравали гасове у магацин спречавајући повреду војника. Још једна позната тачка је и контролер пуњења. У пушку је уграђена масивна метална канџа која је хватала чауру чим би она изашла из магацина и кога је држала све док не би био избачен. Сигурносни прекидач се налазио на крају пушке и имао је 3. позиције: лево (гледа се из позиције стрелца)-закључани су и окидач и механизам, средина (дигнут)-закључан је окидач али не и магацин (користи се за пражњење пушке) и десно- позиција за паљбу.

Кундак је био дрвени, из једног дела, са полупиштољским хватом, мада се 1942. године појавила и преклопива верзија за падобранце. Пушка је пред крај рата постепено замењивана напреднијом SG44, али се због своје прецизности дуго задржала у служби као снајпер.