Ластово
Из пројекта Википедија
Координате: 42.767° СГ Ш, 16.893° ИГД
Ластово (хрв. Lastovo, итал. Lágosta, лат. Augusta Insula, грчки. Ladestanos) је острво у хрватском делу Јадранског мора. Налази се 14 km према југу од острва Корчуле.
Управном поделом припада Дубровачко-неретванској жупанији.
Садржај |
[уреди] Географија
Површина острва је 41 km². По дужини је 10 km, а по ширини 5,8 km. Највиши врх острва је Хум (417 m). А број становника острва је 835 ст. (2001.)
Око острва Ластова се налази 46 острвица и хриди. Само острво Ластово је највеће острво у Ластовским острвцима, које се грана према североистоку према острвцима Ластовцима.
Највећу разруђеност имају северозападна и западна обала. А Ластово је најшумовитије хрватско острво са преко 70 одсто шумовите површине.
[уреди] Историја
Постоје археолошки налази у ували Ублима (на југозападној обали) из староримског раздобља и раног средњег века.
У време грчке колонизације спомиње са као Ладеста.
Први становници тога подручја након пада римске власти су према Константину Порфирогениту били некрштени Срби, а Ластово се налазило у саставу српске кнежевине Паганије. Од раног средњег века мењао је власнике: Византија, Млетке (након 1.000.), Дубровачку Републику (од 13. века) , Хабсбуршку монархију (од 1797., након Цампоформијског мира). За Наполеоном, накратко га заузимају и њиме владају Француска и Енглеска.
[уреди] Економија
Развијена је пољопривреда: виноградарство, маслинарство, повртарство и узгој рогачи. Значајно је и рибарство и рибопрерада као и туризам.
[уреди] Становништво
Од значајнијих насеља, на острву су насеља Ластово (451 ст. 2001.) и Убли.
Хрвати су већински становници овог острва.
На Ластову се говори јединственим поднаречјем хрватског језика, чакавски јекавски (не ијекавски).
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе
Чланак о Ластову ((hr))
