Лепенски Вир
Из пројекта Википедија
Координате: 44° 33' 40" СГ Ш, 22° 01' 27" ИГД
Лепенски Вир је археолошко налазиште из млађег каменог доба на обали Дунава у Ђердапској клисури. Прве археолошке ископине су урађене 1965. године. Најзначајније ископине урађене су 1967. када су пронађене мезолитске скулптуре. Са ископавањем је завршено 1971. године када је налазиште пренесено 29.7 m више да би се избегло потпљавање локалитета. Главни руководилац истраживања овог локалитета је био професор Др Драгослав Срејовић са универзитета у Београду.
Буђење културе Лепенског Вира и успостављање њене својеврсне уметности, отпочиње око 7000. г. старе ере. Три фактора - изолација, промена климе и увећање локалне популације - били су одлучујући за овај преображај. Ђердап - та највећа клисура Европе - одвајкада је представљала свет за себе, а посебно у раном холоцену кад су опустела сва околна равничарска подручја. У овом свету велика река се непосредно везује за разиграни планински рељеф због чега се на малим растојањима нагло мењају надморске висине (од 50 до 800 м) и отуда на ограниченим просторима сучељава и по неколико еколошких зона. Велики број микроеколошких станишта, распоређених у "спратове" између реке и оближњих планинских површи, омогућава да се брзо, на кратком путу нађе све што је потребно за живот: у води - обиље рибе, на обали - најразноврсније стене и минерали, а у шуми - дивљач, плодоносно дрвеће и гориво. Ова природна богатства још више су се увећала у првим столећима 7. миленијума старе ере, кад је отопљење опште климе (почетак бореала) изазвало ново бујање вегетације, а човеку омогућило стални боравак под ведрим небом.
Једини "материјал" за архитектонско стваралаштво којим је популација Ђердапа располагала у тренутку насељавања просторно ограничених дунавских тераса био је навикнутост на пећински простор у виду полулопте или полулевка са укошеним зидовима и светлошћу која се од улаза пробија према суженом, мрачном дну.
У свим фазама ове културе граде се искључиво станишта чије су основе изведене из круга или троугла (зарубљени кружни исечак) с укошеним "зидовима", тј. кровом који непосредно належе на основу. То значи да је популација ове културе живела у стаништима шаторског изгледа, односно да је стамбени простор увек схватала као пећину.
На Лепенском Виру се у времену 6500-4500 године старе ере, издвајају четири основне фазе развоја: Прото-Лепенски Вир, Лепенски Вир I, Лепенски Вир II и Лепенски Вир III. Прве три фазе представљају ловосакупљачке заједнице, док је у четвртој фази заступљен период првих земљорадника и сточара (од 5300. до 4500. године пре нове ере).
Око 5300. године пре нове ере становници Лепенског Вира доживели су тзв. неолитску револуцију. Припитомили су прве животиње и почели да се баве земљорадњом. Ова најмлађа фаза на Лепенском Виру припада култури Старчева. Живот на Лепенском Виру замро је око 4500. године пре нове ере, када су становници кренули у потрагу за већим обрадивим површинама.
