Лотар (краљ Француске)

Из пројекта Википедија

Лотар Француски или Лотар II Француски (941.-986.) је краљ Француске (954. - 986.). Син је Луја IV Прекоморског .

Садржај

1 Под старатељством
2 Рат против вазала
3 Рат за Лорену
- 3.1 Јачање моћи Капета

[уреди] Под старатељством

Наследио је свог оца када је имао 13 година, тако да је био под старатељством. Први старатељ му је био Иго Велики, војвода и гроф Париза. Занимљиво је да је Иго Велики био старатељ, а не регент. Старатељев син је био Иго Капет будући оснивач династије Капет. Иго Капет је постао гроф Париза, а Лотар је добио новог старатеља келнског надбискупа Бруна I.

[уреди] Рат против вазала

Почетак његове владавине обележили су ратови против вазала, посебно против војводе од Нормандије и против Фландрије. Краљ у Француској је тада представљао већином церемонијалну функцију, у смислу првог међу једнакима, односно статус краља се доста разликовао од краља у централизованој држави каснијих епоха.

[уреди] Рат за Лорену

Лотар је 978. покушао да поново врати Лорену у посед Француске. Напао је нагло у пролеће 978., тако да је скоро заробио цара Отона II у Ахену. Отон II је онда предузео осветнички поход на јесен 978 и дошао је до Париза и заузео Монтматр, уништавајући и харајући подручјем, којим би прошао. Међутим Отон није успео да заузме Париз, а био је и присиљен да се повуче уз тешке жртве. Француска страна је била доста јединствена, јер су Иго Капет и остали великаши тада подржали Лотара. Мир је склопљан 980, а Лорена остаје у немачким рукама.

[уреди] Јачање моћи Капета

Око 980. Лотар је био у завади са Игом Капетом, јер се на наговор надбискупа Рејмса Адалберона, Иго помирио са Отоном III, у доба рата Лотара и Отона II. Надбискуп Рејмски је био постављен захваљујући Отоновом заузимању, тако да Адалберон подржавао Капеове у њиховим тежњама за што више власти. Иго Капет је постајао све моћнији и засењивао је краља, који се претворио у обичну фигуру. Лотар је одлучио да суди издајничком надбискупу.

Лотар Француски је умро 2. марта 986., а после њега краљ је био његов син Луј V, који је након годину дана власти умро. Тиме је у Француској окончана династија Каролинга. Лотар је имао и незаконитог сина Арнулфа Рејмског, који је био надбискуп Рејмса.

Претходник: Луј IV	Француски краљеви (954 - 986)	Наследник: Луј V
Претходник: {{{пре2}}}	{{{списак2}}}	Наследник: {{{после2}}}
Претходник: {{{пре3}}}	{{{списак3}}}	Наследник: {{{после3}}}
Претходник: {{{пре4}}}	{{{списак4}}}	Наследник: {{{после4}}}

Француски владари
Каролиншка династија (843. - 987.) Карло II \| Луј II \| Луј III \| Карломан Француски \| Карло III \| Одо \| Карло III \| Робер I \| Рудолф \| Луј IV \| Лотар \| Луј V Династија Капета (987. - 1328.) Хуго Капет \| Робер II \| Анри I \| Филип I \| Луј VI \| Луј VII \| Филип II \| Луј VIII \| Луј IX \| Филип III \| Филип IV \| Луј X \| Филип V \| Јован I \| Филип V \| Карло IV Династија Валоа (1328. - 1589.) Филип VI \| Јован II \| Карло V \| Карло VI \| Луј I од Ањоуа - регент \| Хенрик VI \| Карло VII \| Луј XI \| Карло VIII \| Луј XII \| Франсоа I \| Анри II \| Франсоа II \| Карло IX \| Анри III Династија Бурбон (1589. - 1792.) Анри IV \| Марија Медичи \| Луј XIII \| Ана Аустријска \| Луј XIV \| Луј Август \| Филип II \| Луј XV \| Луј XVI Од Прве републике 1792. до краја Другог царства 1870. Луј XVII \| Наполеон I Бонапарта \| Луј XVIII \| Карло X \| Луј XIX \| Хенрик V \| Луј-Филип \| Наполеон III Бонапарта