Ахен
Из пројекта Википедија
Координате: 50° 46' СГ Ш, 06° 06' ИГД
Грб | Мапа |
---|---|
![]() |
|
Опште информације | |
Савезна држава: | Северна Рајна-Вестфалија |
Координате: | 50°46′ N 06°06′ E |
Надморска висина: | 125–410 m |
Површина: | 160,83 km² |
Број становника: | 257.089 (30. Јун 2005) |
Густина насељености: | 1.600 становника/km² |
Поштански бројevi: | 52062-52080 |
Позивни број: | 0241 |
Веб страница: | www.aachen.de |
Електронска пошта: | stadt.aachen@mail.aachen.de |
Политика | |
Градоначелник: | Др Јирген Линден (СДП) |
Дугови: | 618 милиона € (31. децембар 2002) |
Проценат незапослених: | 16,8 % (31. март 2005) |
Проценат странаца: | 17,7 % |
Старосна структура | |
0–18 година | 16,1 % |
18–65 година | 67,2 % |
преко 65 година | 16,7 % |
Ахен (нем. Aachen, фр: Aix-la-Chapelle, хол. Aken, лат: Aquisgranum, локални дијалект: Oche) је град и бања у Северноj Рајни-Вестфалији, Немачка, на граници са Холандијом и Белгијом, 65 km западно од Келна. Ахен је најзападнији град Немачке. Населили су га Римљани у 1. веку нове ере. На месту античког насеља Карло Велики је саградио двор и катедралу по (по узору на Равенску катедралу Сан Витале) око 800 године. У ној се крунисао његов син Лудвиг I Побожни 1813, као и скоро сви цареви Римско-немачког Царства до 1513. Био је центар каролиншке културе и други град по величини у царству Карла Великог. После норманских пустошења 881. град је обновњен 983. Цар Фридрих I га је опасао чврстим зидинама, које је још појачао Фридрих II 1215. У време верских ратова у XVI веку град је страдао и почиње да губи свој значај и привилегије, а посебно када су немачки владари изабрали Франкфурт на Мајни, као крунидбени град. Од 1801. припао је Француској, а 1815. Пруској. У II. светском рату, као важније упориште на прилазу Руру у дуготрајним и тешким борбама био је готово потпуно разрушен.
У околини има угља и руда гвожђа, бакра и олова. Познат је по индустрији машина, вагона, сапуна, стакла. Поред катедрале Карла Великог, у којој је и сахрањен, ту је и готска већница из XIV. века, музеји и позната бања са термалним супорним изворима.
Ахенски Универзитет (RWTH Aachen), основан 1870, је један од водећих европских универзитета технике, посебно за електротехнику и машинство, али и за информатику и физику. Универзитетска клиника Ахен је највећа европска клиника у једној згради. Велики број софтверских и рачунарских компанија развило се у околини Ахена.
[уреди] Спољашње везе
- Вебсајт града Ахена
- Галерија слика споменика и других знаменитости града (Franz-Josef Wirtz)
- Ахен јуче и сутра
- Ахен на туристичком водичу ВикиПутовања
- Фото путопис Ахен
- Ахен
Градови и дистрикти немачке државе Северна Рајна-Вестфалија (СРВ) | ||
---|---|---|
Градови |
Ахен | Бергиш Гладбах | Билефелд | Бохум | Бон | Ботроп | Дортмунд | Дуизбург | Дизелдорф | Есен | Гелзенкирхен | Хаген | Хам | Херне | Келн | Изерлон | Крефелд | Леверкузен | Менхенгладбах | Милајм | Минстер | Оберхаузен | Рамшајд | Солинген | Вупертал |
|
Дистрикти |
Ахен | Боркен | Kleve | Коестфелд | Дирен | Енепе-Рур | Ојзкирхен | Гитерзлох | Хајнзберг | Херфорд Хохзауерланд | Хекстер | Липе | Мархишер округ | Метман | Минден-Либеке | Оберберхишер округ | Олпе | Падерборн | Реклингхаузен | Rheinisch-Bergischer Kreis | Рајна-Рајн округ | Рајна-округ Нојс Рајна-Зиг округ | Зиген-Витгештајн | Соест | Штајнфурт | Уна | Фирзен | Варендорф | Весел |