Лук аорте
Из пројекта Википедија
Arch of aorta-лук аорте
Ascending aorta-Усходни део аорте
Pulmonary artery-пулмонална артерија
Superior vein cava-горња шупља вена
Right auricula-десни увасти наставак срца (десна аурикула)
Right ventricle-десна комора
Left innominate vein-лева брахиоцефалична вена
Right innominat vene-десна брахиоцефалична вена
Left auricula-леви увасти наставак срца (лева аурикула срца)
Thoracic aorta-грудна аорта
Inferior vena cava-доња шупља вена
Left carotis comunis-лева заједничка каротидна артерија
Right carotis comunis-десна заједничка каротидна артерија
Right vagus-десни живац вагус
Rechtrecurrent nerve-повратни гркљански живац
Left vagus-леви живац вагус
Left phrenic nerve-леви пречажни живац
Лук аорте (лат: arcus aortae) се наставља на њен усходни део и продужава нисходни делом аорте.
Садржај |
[уреди] Особине и грађа
Почетни део аортног лука је проширен (лат: sinus maximus aortae) и на том месту аорта достиже у пречнику и до 33 mm. Проширење се пројектује у нивоу друге ребарне хрскавице са десне стране. Лук је дугачак око 5-6 cm, конвексан на доле. Врх лука достиже ниво доње ивице споја првог ребра и грудне кости. Завршава се аортним сужењем (лат: istmus aortae) у висини леве стране тела 4. грудног пршљена.
[уреди] Односи
Преко предње стране лука аорте пролази леви живац вагус (лат: Nervus vagus sinister), поред лука са леве стране такође пролази и леви пречажни живац (лат: Nervus phrenicus). Ова страна лука аорте належе на медијастиналну страну плућне марамице и оставља свој отисак на унутрашњом делу левог плућног крила.
Задња страна аортног лука додирује горњу шупљу вену, а затим преко танког слоја везивног ткива належе на леву страну душника и једњака и потискује их удесно. Задњу страну лука аорте укршта леви повратни гркљански живац (лат: Nervus laringeus recurens sinister), који затим обилази око доње стране лука аорте. Овај живац је грана вагуса која инервише мишиће гркљана.. Између задње стране лука аорте и предње стране рачве душника налази се део срчаног живчаног сплета.
Доња страна лука је конкавна. Она прелази преко десне плућне артерије (лат: a. pulmonalis dextra). Између аорте и плућне артерије налази се Боталова веза (лигаментум артериозум), то је остатак дуктуса артерозуса, канала који у феталном периоду повезује аорту са плућном артеријом.
Доња страна лука аорте у свом силазном делу прелази преко леве главне душнице (левог главног бронха) (лат: bronchus principalis sinsiter) и леве плућне артерије. Испод лука аорте налази се највећи ганглион срчаног живчаног сплета, Вристбергов ганглион.
Горња страна лука аорте је конвексна. Од ње полазе три велике артеријске гране: најпре брахиоцефалично артериско стабло (лат: Truncus brachiocephalicus), у средини је лева заједничка каротидна артерија (лат: a. carotis comunis sinistra)и удесно лева поткључна артерија (лат: a. subclavia sinistra).
Сужење аорте (лат: isthmus aortae) је завршни део лука аорте и настаје одмах после искључења леве поткључне артерије. Калибар аорте у овом сужењу је око 20 mm. Код болести коарктација аорте је аорта на овом месту још суженија око 3-5 mm, што омета артеријску циркулацију доњих екстремитета.
[уреди] Гране лука аорте
Innominata-брахиоцефалична артерија
Right subclavia-десна поткључна артерија
Recht common carotis-десна заједничка каротидна артерија
Left common carotis-лева заједничка каротидна артерија
Left subclavia-лева поткључна артерија
Идући с десна улево од аорте се одвајају 3 велике артерије које снабдевају крвљу главу и горње екстремитете. То су:
- Брахиоцефалично артериско стабло (лат: Truncus brachiocephalicus) из кога се издваја десна поткључна артерија и десна заједничка каротидна артерија.
- Лева заједничка каротидан артерија (лат: a. carotis comunis sinistra).
- Лева поткључна артерија (лат: a. subclavia sinistra).
Овакав распоред јавља се у око 70% случајева. Некад се може јавити заједничко стабло за две или све три велике гране аорте (у око 23% случајева).
[уреди] Поремећаји
- Дуктус артеруозус, када постоји веза између аорте и плућне артерије (лево-десни шант).
- Коарктација аорте је сужење аорте на преласку у нисходни део, постоји јувенилана и адултна форма.
- Дисекција аорте означава цепање зида аорте, услед кога настаје двоструки лумен.
- Анеуризма аорте је проширење аорте услед слабости зида ове артерије.
- Такајаши артеритис је један облик запаљења артерија, који може захватити и аорту.
- Сифилис, полно преносива болест, која у својој трећој фази доводи до проширења (анеуризма) аортног лука.
- Атеросклероза, стварање фиврозно-масних плоча у зидовима крвних судова, које нејчешће сужавају њихов лумен.
[уреди] Види још
- Аорта
- Усходни део аорте
- Нисходни део аорте
- Поткључна артерија
- Заједничка каротидна артерија
- Плућна артерија
[уреди] Литература
- Др Драгослав Богдановић Анатомија грудног коша Савремена администрација
[уреди] Спољашње везе
- Грејева анатомија ((en))
| Анатомија човјека | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
|
 Скелетни апарат
Мишићни апарат
Лимфни систем
Дигестивни тракт
Урогенитални апарат Тегументални апарат
Чула
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| О шаблону | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
 |
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама о здрављу (медицини). |
