Макс фон Лауе
Из пројекта Википедија
Макс фон Лауе (нем. Max von Laue, 9. октобар 1879. - 24. април 1960.) је био немачки физичар. Добио је Нобелову награду за физику 1914. за откриће дифракције X-зрака на кристалима.
Садржај |
[уреди] Рани живот
Рођен је у племићкој породици. На универзитету у Стразбуру студирао је математику, физику и хемију. После тога студирао је на универзитету у Гетингену и универзитету у Минхену. Током 1902. отишао је на универзитет у Берлину, где је радио под руководством Макса Планка. Његова докторска теза је била о интерференцији међу планпаралелним плочама. Докторирао је 1903. Од 1903. до 1905. био је на универзитету у Гетингену, а 1905. је постао асистент Макс Планка на Институту за теоријску физику у Берлину. Ту је радио на примени ентропије на зрачење и на термодинамичком значају кохерентности светлосних таласа.
[уреди] Дифракција X -зрака на кристалима
Постао је 1912. професор физике на универзитету у Цириху. Први је предложио да се кристал користи за дифракцију X -зрака. Доказао је да тада X -зраке пролазе кроз кристал и да се ствара дифракциона слика на фотографској плочи која би се налазила нормално на смер зрака. Та дифракциона слика је показивала симетричност атома у кристалу. То су експериментално доказала два студента Макс фон Лауеа, који су радили по његовим смерницама. Тим успешним експериментом доказано је да су X -зраке електромагнетски таласи слични светлости. Осим тога доказао је да атомска структура кристала има понављајуће елементе.
Радио је на методи мерења таласне дужине X -зрака, користећи кристале и дифракциону слику. Добио је Нобелову награду за физику 1914. за откриће дифракције X -зрака на кристалима. Његов рад је омогућио да се проучава кристална структура кристала. Ако се зна таласна дужина X -зрака , тада можемо мерити растојања у непознатом кристалу. Из тих његових истраживања појавила се нова научна метода звана кристалографија X -зрачењем. Његово откриће омогућава да се боље зна структура кристала, па се на тај начин развијала физика чврстог стања, значајна за каснији развој електронике.
Постао је 1919. професор теоретске физике на универзитету у Берлину и директор Института за теоретску физику на универзитету у Берлину.
[уреди] Проблем суправодљивости
Док је Валтер Мајснер проучавао проблем суперпроводљивости у Берлину Макс фон Лауе је дао значајан допринос тој области. Уочено је да се праг за магнетско поље, којим се делује на материјал и уништава суперпроводљивост мења и овиси од облика материјала. Макс фон Лауе је исправно уочио да струје на површини материјала деформишу магнетно поље. Тај Максов допринос омогућио је Мајснеру да открије да унутар суперпроводника нема магнетског поља (види Мајснеров ефекат).
[уреди] Каснији живот
Касније је истраживао у подручју квантне механике и Комптоновог ефекта. Пропагирао је Ајнштајнову теорију релативитета. Бранио је научни поглед на свет и у временима кад је то могло бити опасно за њега. Бранио је у доба Хитлера теорију релативитета. Кад је Ајнштајн престао бити академик берлинске академије, а потпредседник академије рекао да то није никакав губитак, Макс фон Лауе је био једини академик који је протестовао. Постао је 1951. директор Макс Планк Института у Берлину. Погинуо је у саобраћајној несрећи 1960.
