Манастир Црна Река
Из пројекта Википедија
Mанастир Црна Река је монашка испосница усред планина Јужне Србије, смештена у клисури Црне Реке. Окружена је високим стенама и бујним столетним шумама. Потиче из тринаестог века када је саграђена једна омања црква у једној великој пећини изнад корита Црне реке. Ускоро су монаси испосници сазидали своје келије око цркве, озидали пећину и подигли мали дрвени покретни мост преко сувог корита реке. Великим чудом Божјим река понире непосредно изнад манастира и поново израња из земље након неколико стотина метара свог подводног тока. У петнаестом веку у манастиру је живео чувени подвижник Свети Јоаникије Девички са својим монасима. Светитељ је касније прешао у подручје Дренице где се данас налази манастир Девич.
Црна Река је била дуго времена напуштена. Тек 1979. године данашњи Епископ рашкопризренски г. Артемије настанио се у пустом манастиру и око себе убрзо окупио младо братство. После свог избора за епископа владика Артемије је уз помоћ црноречких монаха постепено обновио и остале мушке манастире рашкопризренске Епархије. Данас у манастиру живи 8 монаха који се баве молитвом, иконописом и дуборезом.
[уреди] Историја манастира
Манастир Црна Река налази се на тромеђи између Косовске Митровице, Рожаја и Новог Пазара, у атару села Рибариће. Удаљен је од Рибарића око добар сат пешачког хода или 15-ак минута колима. Подигнут у пећини кањона Црне Реке на обронцима Мокре Горе, манастир је јединствена архитектонска целина у нашој земљи, па и шире.
Приљубљен уз сурову литицу леве обале реке, изнад кога се дижу огромни гребени огранака Мокре Горе, мост преко кога се у манастир улази, суровост остале природе, чисти, ничим загађен ваздух, кристално чиста планинска вода "испод букових жила", и апсолутна тишина, нарушавана једино цвркутом по неке птице или јутарњом песмом славуја освајају око и срце сваког посетиоца.
Поузданих писаних извора о ктитору и времену градње манастира – нема. Но сачувано предање, као и поједини чланци и студије наших историчара уметности, сведоче да манастир потиче из XIII или евентуално XIV века. Ко је ктитор манастира не зна се, али би се могло рећи: ктитор је велики немањићки дух, који је обитавао у трошном телу неког нама непознатог богоискатеља и задужбинара. Зна се пак сигурно да је пећина, у којој је манастир смештен освећена подвизима и молитвама нашег великог чудотворца – светог Јоаникија Девичког, који се најпре подвизавао овде у Црној Реци, па кад је пронађен и откривен, он, смирен монах, да би избегао људску славу и поштовање, побегне и сакрије се у непроходне шуме Дренице, где је продужио свој богоугодни подвижнички живот, и где је скончао у Господу, на месту где се сада налази Девич.
Манастир кроз векове није никако рушен, те је сачувао своју првобитну физиономију. У њему се чува и најдрагоценији српски фреско живопис XVI века. Међутим, највећа вредност се чува у манастиру, јесу свете и целебне мошти преподобног оца нашег Петра Коришког, подвижника из XIII века, који је живео и подвизавао се недалеко од Призрена, у селу Коришу, где и до данас постоји његова испосница недалеко од Марковог манастира. Његово свето и чудотворно тело пренето је у овај манастир негде у XVI веку, вероватно као у скровитије место.
У другој половини XVII века, кад су настала тешка и несигурна времена турске одмазде, из манастира Сопоћана пренете су у манастир Црну Реку и мошти светог Краља Стефана Првовенчаног, одакле су после девет година враћене назад у Студеницу.
У манастиру је почетком XVIII века постојала писарница у којој су писане и преписиване богослужбене књиге, а поред тога, вероватно, и школа за школовање монаха. Улога манастира у животу народа овога краја кроз векове била је огромна. И раније и данас манастир је био као нека духовна оаза где се тражило олакшање и утеха у многим невољама и болестима покрај моштију светог Петра чудотворца. Болесници су и данас најчешћи посетиоци ове изузетне светиње.
Овде у манастиру је у турско време (почетком овог века) отворена прва основна школа за српску децу на територији читавог Ибарског Колашина. Школа је била смештена у специјално за то подигнутом манастирском конаку, који и данас, после више од 80 година служи потребама манастира који се у задње време детаљно реновира. У околним селима (као у околини Тутина, Брњаку, Оклацима и др.) још се може срести по неки старац који је овде учио и завршио школу која је у то време била интернатског типа.
И поред све своје изузетне лепоте и знаменитости, манастир Црна Река је дуго био скоро непознат ван своје уже околине. Тек данас, изградњом моста на језеру у Рибарићу и поправком прилазног пута, манастир Црна Река, као редак драгуљ наше средњевековне културе, по први пут излази из анонимности у којој тавори већ пуних 700 година.
