Мераклије

Из пројекта Википедија

Мераклије су навијачи фудбалског клуба Радничког из Ниша. Група је настала у септембру 1989. године, три дана пред првенствену утакмицу против Црвене звезде мада је пре тога такође било организованог навијања на југу Чаира. Прво велико и организовано навијање десило се 1962. када је Раднички изборио свој први улазак у прву лигу, против Вардара из Скопља, када је неколико хиљада навијача из Ниша дошло у Скопље.

У сезони 1983/84 Раднички је изгубио од београдског Партизана 0:5, што је довело до улетања навијача у терен, паљења застава, сукоба са Гробарима и коначно до распада групе навијача на југу. У наредној сезони многи се одричу Радничког пошто су веровали да су утакмице у овој сезони махом продате, од чланова управе. Раднички је те сезоне завршио последњи на табели тако да је испао у другу лигу. После једне године играња у другој лиги Раднички се враћа у елитно друштво, али никада више није конкурисао за врх табеле. Те 1986. када је Раднички поново изборио улазак у прву лигу треба поменути и гостовање Београдском Раду када је око 500 Нишлија бодрило Раднички на Бањици у одлучујућем мечу. Од 1986. до 1989. није забележен никакав облик организованог навијања у највећем граду јужне Србије. Али у септембру 1989, три дана пред утакмицу са Црвеном Звездом доноси се одлука о оснивању нове навијачке групе која ће бодрити Раднички и стати раме уз раме са осталим навијачима тадашње Југославије. Узевши у обзир све предлоге, којих је било пуно (Мераклије, Војводе, Гвоздени пук...), најватреније присталице радничког једногласно прихватају предлог Цација, једног од виђенијих на југу у то време, тј. име Мераклије.

У својој првој години постојања Мераклије разуме нису могле да заблистају на тадашњој навијачкој сцени. Главни фактор у томе су играле Нишка полиција, која је у то време важила за једну од опаснијих, и управа клуба на челу са Миодрагом Кнежевићем. Наиме, већ на трећеој утакмици коју је Раднички играо на Чаиру након оснивања групе (против Војводине (0:3)) дошло је до велике туче између милиције и Мераклија проузроковане певањем четничких песама на југу. Милиција је покушала да избаци Мераклије са стадиона тако да је дошло до туче. Тада се против Мераклија окренула и Нишка публика са западне трибине, где је наводно седела Нишка господа., скандирајући "убијте копилад", "избаците их напоље", "бубањ, бубањ" (нишки спомен парк стрељанима у Другом светском рату) итд. После избацивања Мераклије одлазе испод западне трибине и настаје општи хаос. Прозори на аутобусу Војводине су били полупани и поред њих околни аутомобили. Према западниој трибини су летеле димне бомбе, петарде, камење, траке... После ове утакмице челни људи Радничког су на све могуће начине покушали да расформирају Мераклије, пре свега кроз чешће и учесталије присуство полиције на југу Чаира. Након ових догађаја Нишки тифози су пробили сопствену медиску блокаду а чак су и званичне новине Српског Четничког Покрета напале Нишку полицију због ових немилих догађаја.

Пред сваку утакмицу са Хрватским клубовима, већ традиционалне су биле сачекуше на Железничкој станици, увек без успеха, јер ниједна хрватска група није допратила свој клуб на гостовање у Ниш. Неколико пута су та чекања доводила и до инцидената са милицијом, а већи нереди су били пред утакмицу Раднички – Динамо (5:4). Група је 1990. године, када је навијеање на овим просторима доживело процват, имала око 1000 чланова, не само из Ниша него из Лесковца, Пирота, Алексинца, Приштине и осталих градова мада се на утакмици против Хајдука (5:1) окупило око 2000 најватренијих присталица Радничког. Још од почетка Мераклије су се истицале лепим транспарентима (Мераклије-Ниш, Било куда уз Раднички свуда, Бригате Фанатико, Наисус, Реал Барабе, Бикови, Тифо Клинци...). Прва званична застава Мераклија која је окачена на јужној страни чаира била је "Мераклије-Ниш", нешто пре оснивања саме групе на утакмици против Борца из Бањалуке. Првој генерацији Мераклија пиротехника није била јача страна, тачније најслабија. Такође су и гостовања била ретка пре свега због лошег односа са управом клуба. Што се тиче структуре Нишких Мераклија, још на првој утакмици када су се појавиле у јавности, на југ Чаира су се сместили нишки Гробари, новопечене Мераклије, градске фаце и како рече један од вођа у то време разни "дрогољуби" и "нишке новопечене силеџије".

Распадом бивше државе група се расчишћава и остаје без Нишких Гробара и Делија, који су до тад чинили језгро Мераклија, као и без већине старијих чланова који су завршили делом у затвору, а делом у војсци. Вођство групе преузима млађа генерација Мераклија која ће предводи Нишке ултрасе у наилазећем периоду. Први задатак у новој скраћеној лиги био је маркетиншки развој Мераклија. Нови људи у управи Нишког Реала, су убрзо почели да исправљају грешке својих предходника, и одлучили се на максималну сарадњу са својим навијачима. Сходно поруци са транспарента "Било куда уз Раднички свуда" Мераклије су пропутовале целу државу. Биле су присутне на свим утакмицама које је Раднички играо као гост у Београду, Новом Саду, Бечеју, Зрењанину, Кули, Никшићу, Суботици, Крушевцу и многим другим градовима. У том Периоду идол Мераклија био Зоран Банковић који ће у срцима Мераклија већно остати упамћен као легендарна петица.(#5). Традиционално Мераклије су биле најбројније у Крушевцу, где по правилу увек долази до инцидената са домаћим навијачима или са полицијом. Из тог периода треба поменути и братимљење са групом Blue Marines из Суботице а две групе су и дан данас у изузетно добрим односима. Остали навијачи су, сем Варвара, непожељни на чаиру. Највећу одбојност Мераклије имају према навијачима из главног града, што су и показали на утакмици са Црвеном Звездом када су на истоку окачили малу заставу са натписом "Мењам Београд за Книн". Скоро на свакој утакмици коју је Раднички играо могло се чути скандирање "мрзим Београд" мада мора се признати да ни данас то није реткост. Говорећи о инцидентима чији су виновници били Мераклије под број један треба ставити нереде на утакмици Војводина – Раднички одиграној 1993. године када је каменована прво источна трибина Вошиног стадиона, а потом и СПЕНС и аутомобили испред стадиона а полупана су и сва стакла на локалима испод северне трибине. У сезони 1993/94 батине су добили индијанци из Зрењанина када је настала велика туча испред Чаира. Такође треба поменути гостовање у Крагујевцу 1997/98 када је разлупан аутобус ГСП након великог дивљања по граду. Мераклије ће запамтити и гробари из Књажевца којима је одузета застава СТРАХ а запамтиће их и делије из Власотинца чији је транспарент сада у трајном власништву Мераклија. У сезони 1995/96 након туче са Јакузама одузета им је, тада најлепша, застава TOTAL CHAOS а те исте сезоне исцепан је транспарент навијачима из Земуна. Мераклије су у том периду често користиле пиротехнику како кући тако и на гостовањима. Бакље и димне бомбе биле су а и даље ће бити основни инструмент за дизање атмосфере на Чаиру. Што се тиче осталих видова навијања Мераклије су прву кореографију направиле новембра 95. на утакмици са Црвеном Звездом кобинацијом црвених картона баклљи и димњака. У том неком другом периоду навијања на Чаиру, Мераклије су биле најпоносније на своје транпаренте, који су реално спадали међу најлепше у тадашњој Југославији. Међу њима су се истицале заставе South Boys, Red Chaos, La Mafia, Fedayn Unity, Brigate Fanatico, Јужно Пругаши, Ицепи Ги Сви и тада друга по дужини застава у земљи МЕРАКЛИЈЕ-РАДНИЧКИ-НИШ. У периду од1994-98 Мераклије су забележиле златан период у својој историји и с пуним правом су узеле епитет треће навијачке групе у Србији. Пратио се и рукомет. Било је и невероватних наступа у хали са преко 1000 људи у копу, константна бројности одличне бакљаде... На југу је била и сјајна skinheads екипа са заставма "Skins of Nish" и "КО НАМ ДА ГОЛ ДА МУ УМРЕ МАЈКА". 98. неколико интерних сукоба доводи до осипања групе.

Период после 97 па све до данс је период таворења клуба са великим успонима и падовима. Чак је у том периоду и стадион почео да пропада тако да данас имамо ситуацију да источна и северна трибина нису у функцији. Мераклије су поново заблистале у сезони 1999/00. То је последња сезона која је облежила Мераклије као масовну и добро организовану групу. Тада је Ранички просто био неприкосновен на Чаиру али је и тад традиционално пружао лоше игре на гостујућем терену. То је бољка која прати овај клуб малтене кроз целу његову историју. Језгро данашњег копа чине људи који су управо тада почели да долазе на југ и укључују се у рад групе. На југу се често могла видети застава NIASSUS GIRLS (женска група, мора се признати доста фајтерски настројена). Биле су активне и раније. Сезоне 2000/01 Раднички испада у другу лигу. Бројност Мераклија кретала се до 100 људи код куће и око 50 на гостовању. Те године одрађена су многа гостовања у местима без организованих навијачких група тако да је она била поприлично неинтересантна. Те године забележени су инциденти на гостовању у Крушевцу са полицијом приликом паљења заставе TOTAL CHAOS, која је раније отета Јакузама. Раднички је као првопласирана екипа изборио пласман у прву лигу због чега ће касније и зажалити. Та сезона била је једноставно кобна за Нишки фудбал. Раднички је сезону завршио на последњем месту забележивши две победе, 5 нерешене утакмице и чак 27 пораза! Многи су тад стекли утисак да се организовано радило против Радничког јер је био непожељан у лиги где су били махом Београдски клубови. А и стварно је било тако. Суђења која је Раднички доживљавао нису забележена у целокупној његовој историји. Многи су се после ове сезоне тотално разочарали не само у Раднички него и у целокупан Српски фудбал. Била је то најгора сезона у историји клуба, а те сезоне су одрађена неколико гостовања. Број људи са југа се масовно осипа а језгро остаје на неких 50 навијача. Следећа сезона је можда и преломна у новијој историји Мераклија. Забележени су инциденти са Отровима, навијачима Тимока из Зајчара, код куће и на гостовању. Бележе се и инциденти са навијачима Пиротског Радничког. Такође је дошло до инцидената на куп утакмици са Дубочицом из Лесковца са домаћим навијачима. Следеће сезоне је обележена 15-огодишњица постојања Мераклија, мора се признати онако како доликује Нишким ултрасима и њиховом имену. Покренута је и акција "АКО СИ НИШЛИЈА БУДИ МЕРАКЛИЈА", мада је и раније, доста тога урађено на формирању свести о локал патриотизму.