Ниш

Из пројекта Википедија

Ниш

Локација	Нишавски округ, југо-источна Србија
Градоначелник	Смиљко Костић (од 2004)
Географска дужина и ширина	43°19′0″N, 21°54′0″E
Становништво	236.722 , шири део града 252.131 (2002)
Позивни број	018
Поштански број	18000
Регистарске таблице	NI
Званична презентација града

Ниш је трећи ^[1] по величини град у Србији, на реци Нишави и један је од најстаријих градова на Балкану. У Нишу је седиште Нишавског округа. Број становника, према попису из 2002. године је 250.518. Налази се у нишкој котлини уз ушће Нишаве у Јужну Мораву на 43°19' северне географске ширине и 21°54' источне географске дужине. Ужи центар града је на 194 m надморске висине (код споменика у центру). Подручје града захвата површину од 596,71km² , на коме се налази Ниш, Нишка Бања и 68 приградских и сеоских насеља.

Садржај

1 Историја
2 Име
3 Клима
4 Саобраћај
5 Привреда
- 5.1 Туризам
6 Образовање и култура
7 Види још
8 Спољашње везе
- 8.1 Међународна сарадња
9 Референце

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Ниша.

Подручје града Ниша је одувек било насељено људима о чему сведоче бројна археолошка налазишта, а као град су га основали Келти у трећем веку пре нове ере и дали му име Вилинград (на савременом српском), по реци на чијим обалама је израстао, а којој су наденули име Вилинрека. У њему је рођен римски цар Константин Велики, који је признао хришћанство као званичну веру Римског царства и који је саградио Константинопољ (касније Цариград, данас Истанбул) као своју нову престоницу. Ниш, на раскрсници балканских и европских путева, који повезују Европу са Блиским Истоком, један је од најстаријих градова на Балкану и важи од давнина за капију Истока и Запада.

О настанку Ниша постоји предање да га је саградио краљевић Ниша каменом с оближње хумске чуке. Има доказа да је Ниш насељен већ у праисторијско доба. Један војник из инжињеријске јединице ископао је 1878. године изнад тврђавског моста 153 мм дугу секиру-чекић направљену од базалта кога има у околини Островице у клисури Нишаве. Друга секира-чекић од 155 мм дуга, грубље израде, нађена је код старих гробова покрај Ниша, а једна кремена тестера код Врежине. Сви налази из перода од 4000 година пре н.е. могу се видети у Археолошком музеју у Нишу.

У својој најсјајнијој епохи Naissus је био једна од најважнијих раскрсница мезијско-трачко-дарданске путне мреже, јер су се ту сливали путеви од Љеша (на Јадрану), Солуна, Цариграда, Сингидунума (Београда). У античко време Naissus је био веома снажан и неосвојив каструм. Због свог изврсног географског положаја Naissus је постао значајна стратегијска тачка тако да се Ниш помиње у свим војним походима на Балкану још од другог века. Код Ниша је Клаудије II победио Готе 269. године и спасио Рим велике опасности. Константин Велики, римски император (306-337), наследник Деоклецијана, је Naissus, у коме је рођен 274. године, украсио раскошним грађевинама (Медијана) и учинио га значајним економским, војним и административним центром.

[уреди] Име

Име града Ниша, који спада у најстарије градове на Балкану, је записано много пута у старој и новој историји. Све те речи – називи су врло сличне, зависно од језика записивања: Ниш, Naissus, Nais, Nisus, Νισσα, Ναισσός, Νισος, Niş. Ниш су, као град, оформили Келти у трећем веку пре нове ере, а град је име добио по реци Нишави (Naissa). Град и река никада од свог именовања нису променили своја имена и увек је значење остало исто: Ниш - Вилинград; Нишава - Вилинрека. Град је добио име од реке Нишаве која кроз њега протиче и коју су келтски прастановници звали Navissos. Сваки освајач је давао своје име граду. Римски Naissus, византијски Nysos, словенски Ниш, немачки Nissa.

[уреди] Клима

Температуре у Нишу

Центар Ниша

Ниш и шира околина имају умерено-континенталну климу. Средња годишња температура је 11,2°C. Најтоплији месец је јул са просечном температуром од 21,2°C, а најхладнији јануар са средњом температуром од 0,2°C. Годишње у просеку падне 567,25 mm кише и снега по квадратном метру. Просечни ваздушни притисак је 992,74 милибара. Годишње има 123 кишовита дана и 43 дана под снегом. Просечна јачина ветра је нешто мања од 3 бофора.

[уреди] Саобраћај

Географски, Ниш се налази на раскрсници најважнијих балканских и европских саобраћајних праваца. У Нишу се магистрални правац, који води са севера, долином Мораве из правца Београда, рачва на правац ка југу, долином Вардара према Солуну и Атини, и правац ка истоку, долином Нишаве и Марице према Софији, Истамбулу и даље ка Блиском Истоку.

У Нишу се одвајају и путеви ка северозападу (према Зајечару, Кладову и Темишвару) и ка југозападу (према Јадранском мору).

[уреди] Привреда

[уреди] Туризам

Са Нишком бањом, посебним балнеолошким центром у непосредној близини града, актуелна туристичка понуда Ниша пружа могућности за бањски, лечилишни, пословни, конгресни туризам, као и веће спортске и културне манифестације. Бројна су и излетишта која својим природним лепотама спадају у најлепше у Србији.

[уреди] Образовање и култура

Око 40.000 ученика похађа 35 основних и 19 нишких средњих школа, а преко четрнаест хиљада студената похађа 13 факултета нишког Универзитета.

Носиоци савременог културног живота су Народно позориште, Народна библиотека, Народни музеј, Симфонијски оркестар, Позориште лутака, Завод за заштиту споменика културе, Универзитетска библиотека, Историјски архив, Галерија савремене ликовне уметности, Нишки културни центар, и многобројне организације културно-уметничког аматеризма. Идавањем књига баве се Нишки културни центар, Студентски културни центар,ИП Зограф, Просвета...

У низу културних манифестација које имају и међународни карактер, а одржавају се у Нишу, најзначајније су: Фестивал глумачких остварења играног филма „Филмски сусрети“, међународни фестивал аматерских хорова „Хорске свечаности“, Ликовна колонија „Сићево“ - најстарија у земљи, Књижевна колонија "Сићево" и Џез фестивал "Нишвил".