Механизми одбране
Из пројекта Википедија
Механизми одбране су учењем стечени несвесни начини реаговања на различите фрустрације. На тај начин личност покушава да сачува самопоштовање, разреши тензије и обезбеди прихватљиво понашање у својој средини. Фројд је механизму одбране приписао функцију „фалсификовања” и искривљавања стварности, чиме се онемогућава продор у свест нагона чије би задовољавање (или само присуство у свести) могло угрозити интегритет личности. Најпознатији механизми одбране су: пројекција, негација, потискивање, регресија, интелектуализација, рационализација, сублимација и др.
Напомена: Овај чланак, или један његов део, је изворно преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“ уз одобрење аутора
