Митани

Из пројекта Википедија

Радови у току!

Један корисник управо ради на овом чланку. Моле се остали корисници да допусте да заврши са радом.
Користите страну за разговор ако имате коментаре и питања у вези с чланком. Хвала на стрпљењу.
Када радови буду завршени, овај шаблон ће бити уклоњен
Шаблон ће бити уклоњен уколико кроз 3 дана од датума постављања нема измена на чланку!

Краљевство Митани

Античка Месопотамија

Еуфрат · Тигар
Градови / царства
Сумер: Урук · Ур · Ериду
Киш · Лагаш · Нипур
Акадско царство: Акад
Вавилон · Изин · Суза
Асирија: Ашур · Нинива
Дур-Шарукин · Нимруд
Вавилонија · Халдеја
Елам · Аморити
Хурити · Митани
Касити · Урарту
Хронологија
Краљеви Сумера
Краљеви Асирије
Краљеви Вавилона
Језик
Арамејски
Сумерски · Акадски
Еламитски · Хуритски
Митологија
Енума Елиш
Гилгамеш · Мардук

Митани је било хуритско краљевство у северној Месопотамији од око 1500. пне., када је било на врхунцу њихове моћи, па током 14. века пне. Обухватало је подручје данашње југозападне Турске, северне Сирије и севернога Ирака ( грубо одговара Курдистану) са главним градом Вашукани у данашњој северној Сирији. У доба нео-асирскога царства име Митани је представљало географски појам за подручје између реке Еуфрат и Кабур. За Митанско краљевство се верује да је било феудална држава, под вођством ратничкога племства инддо-аријевскога порекла, које је извршило инвазију током 17. века пне. за време индо-аријевске миграције. Са том миграцијом повезано је ширење на Сирију специфичнога типа грнчарије повезане са Кура-Аракса културом..^[1]

[уреди] Географија

Митани се у северној Месопотамији протезало од Нузија (данашњи Киркук) у данашњем Курдистану и реке Тигрис на истоку до Алепа и средишње Сирије на западу. Центар је био у долини реке Кабур са два главна града Таит и Вашукани, који су се у асирским изворима називали Таиду и Ушшукана. (Vasu-khani би значило "рудник богатства" на санскриту, али лувијски vasu- "добар", Bashkani у модерном курдском: добар извор воде). Цело подручје је омогућавало пољопривреду без уметнога наводњавања. Узгајали су стоку, овце и козе. Подручје је слично Асирији по клими и населило га је домородачко хуритско и аморитско становништво.

[уреди] Хури, Митани и Ханигалбат

Митани је изгледа био домородачки термин. Може се претпоставити да је хуритско становништво измешано са индо-аријском аристократијом. Хититски анали спомињу народ "Кури" у североисточној Сирији. Хититски фрагмент, вероватно из времена Мурсила I спомиње "краља Кура" или "Хуријана". Асирско-аркадска верзија текста Хуре спомиње као Ханигалбат. Асирци су израз Митани користили као синоним само после краја тога политичкога ентитета. Египатски извори зову Митани као nhrn, што се обично изговара као "Нахрин"^[2] од акадске речи за реку.Име Митани или Маитани нађено је најпре у мемоарима Сиријских ратова (око 1480. пне. ) Амемемхета, који је живео у доба Аменхотепа I (1525. пне. - 1504. пне.) и можда његова два наследника.

[уреди] Људи

Етницитет људи од Митани је тешко утврдити. Имена Митани аристократије можда открива индо-аријско порекло, али њихова божанства откривају индуске корене, иако су можда више повезани са Каситима ^[3] Заједнички језик хуријански језик није ни семитски ни индоевропски језик..^[4] Хуритски, а и Хурити су повезани са Урарту, али ништа више се не може извући из присутних доказа. ^[5] Хуритски пасос у Амарна писмима (која су обично била састављена на акадском) индицира да је краљевска породица Митана говорила до тада хуритски. Носиоци имена на хуритском језику сусрећу се у ширим подручјима Сирије и севернога Леванта, који су изван подручја политичкога ентитета, који се у асирији називао Ханилгабат. Нема индикација да та лица имају везе са политичким ентитетом Митани. У 14. веку пне. бројним градовима државама у северној Сирији и Канану владало су људи са хуритским именима. Ако то може значити и да је становништво било хуритско онда је могуће да су ти ентитети били део већега са подељеним хуритским идентитетом. То се често само претпоставља, али нема критичке анализе извора. Разлике у дијалектима указују на неколико различитих група оних који су говорили хуритски.

[уреди] Историја

Нема изравних извора за историју Митани (тј Ханилгалбата). Углавном постоји спомињање у асирским, хититским и египатским изворима, као и у натписима на оближњим местима у сирији. Често није могуће ни установити који владар је владао истовремено са неким другим владаром, а још теже је знати правилне датуме.

[уреди] Резиме

Верује се да су ратоборна Хиритска племена и градови државе били уједињени након пада Вавилона због Хетитске пљачке и каситске инвазије. Хетитско освајање Алепа, слаби асирски краљеви и раздор међу Хетитима створили су безвлашће у горњој Месопотамији. То је довело до стварања краљевства Митани.

Краљ Баратарна од Митани је проширио крљевство западно до Халаба (Алепо) и Идрима од Алалака је учинио својим вазалом. Држава Кизуватна на западу такође је променила савезништво, а Арафа и Асирија на истоки постале су Митански вазал до средине 15. века пне. Постали су јачи за време власти Шауштатара, али Хурити су намеравали да држе Хетите на Анатолском височју. Кизуватна на западу и Ишува на северу били су значајни савезници у борби против непријатељских Хетита. После неколико окршаја са фараонима за контролу Сирије, Митани је тражио мир са Египтом, па је створен савез. За време власти Шутарне у раном 14. веку пне. односи су били јако пријатељски, па је он послао ћерку Гилукепу у Египат да се уда за фараона Аменхотепа III. Митани је био на врхунцу моћи.

Када је умро Шутарна Митани су били опустошени борбама различитих претендената на трон. Коначно је син Шутарне Тушрата постао краљ. Митани је био битно ослабљен, а Хетити су се примакли његовим границама. У то време дипломатски односи са Египтом су захладили, а Асирци су се ослободили Митанскога јарма. Хетитски краљ Супилулиума I је извршио инвазију вазалних држава од Митани у северној Сирији и заменио их лојалним поданицима. У престолници Вашукани избила је нова борба за власт. Хетити и Асирци су подржавали различите претенденте на трон. Коначно је хетитска војска заузела престолницу Вашукани и поставила је Шативазу, сина од Тушрате, као вазалнога краља у касном 14. веку пне. Краљевина је била ограничена на долину реке Кабур. Асирци нису одустали од својих претензија на Митани. У 13. веку пне. Асирија је победила и анектирал је Митани, тј Ханигалбат, како су то они звали.

[уреди] Рана краљевина

Још у доба Акадског царства за Хурите се знало да живе источно од реке Тигрис на северном ободу Месопотамије и долини реке Кабур. Група, која ће постати Митани постепено се померала јужно у Месопотамију негде пре 17. века пне. Еузебије је у раном 4. веку писао и цитирао је фрагменте Еуполема, сада изгубљенога јеврејскога историчара из 2. века пне. који је рекао да "у време Абрахама Јермени су извршили инвазију Сирије". То може отприлике одговарати доласку Митана, јер за Абрахама се претпоставља да је живеи у 17. веку пне. Хурити-Митани су ^[6] вероватно ушли у северну Месопотамију из Јерменије. Хурити се спомињу у једном приватном тексту из града Нузу, затим у једном Угаритиугаритском запису и у Хетитским архивама у Хатуси. Текстови написани клинастим писмом из Марија спомињу владаре градова-држава у горњој Мезопотамији и са аморитским и са хуритским именима. Владари са хуритским именима су потврђени за Уршум и Хашум и из таблица у Алакаку и спомињу се људи са хуритским именима на ушћу Оронта. Нема доказа за инвазију са североистока, Ти извори се генерално узимају као доказ за ширење на југ и запад.

Хититски фрагмент, вероватно из времена Мурсилиа I спомиње краља Хурита. Та терминологија је кориштена последњи пут за краља Тушрату од Митани у писму у Амарна архивима. Верује се да су се ратоборна хуритска племена и градови државе ујединили под једном династијом након пада Вавилона. Вавилон је пао због хетитске пљачке под Мурсилиом I и због инвазије Касита. Хетитско освајање Алепа (Јамкад) , слаби асирски краљеви и међусобни обрачуни међу Хетитима створио је безвлашће у горњој Месопотамији. То је омогућило да се створи држава Митани. Легендарни оснивач Митанске династије је краљ Кирта, кога је наследио краљ Шутарна. Ништа се не зна о тим раним краљевима.

[уреди] Баратарна / Паршататар

Краљ Баратарна је познат по клинастој плочици из Нузија и по натпису Идрими од Алалака.[1] Египатски извори не спомињу његово име. Само се може претпостављати да је он био краљ Нахарина, против кога се борио Тутмозис III. Предмет је дебате да ли је Паршататар (са једне друге клинасте плоче из Нузија) уствари Баратарна.

У доба владавине Тутмозиса III, египатска војска је прешла Еуфрат и дошла до кључнога дела Митана. У бици код Мегида борио се против савеза 330 сиријских кнежева и племенских вођа, који су били под водством владара Кадеша. Митани су такође послали војску. Не зна се да ли су то учинили по споразуму или због заједничке опасности. Зна се само да је победа Египћанима отворила пут према северу.

Тутмозиса III је водио рат против Сирије кад је имао 33 године. Египатска армија је прешла Еуфрат код Каркемиша и дошчла је до насеља званога Ирин (могуће данашњи Ерин, 20 км северозападно од Алепа.) Једрили су низ Еуфрат до Емара (Маскен) и онда су се вратили кроз Сирију. Лов на слонове на језеру Нија је представљао догађај, који је укључен у анале. Иако је Египат победио та победа није довела до сталне власти над освојеном територијом. Само је Феникија и подручје око реке Оронт постало део територије Египта.

Победе над Митанима забележене су и у средњим подручјима сирије, али то није довело до сталних територијалних добитака.

[уреди] Шауштатар

Слика:Armenian-Mitanni.jpg

Краљевски печат од Шауштатара (касни 15. век. пне.)

Краљ од Митани Шауштатар је опљачкао Асур у 15. веку и однео је златна и сребрена врата краљевске палате у Вашукани. То је позанато из каснијег хититскога документа . Након пљачке Асура Асирија је плаћала данак Митанију све до краља Ашурубалита I (1365. пне. -1330. пне.). Али нема трага о томе у листи асирских краљева. Због тога је могуће да је Асуром владала асирска династија, која је била вазал куће Шауштатар. Током вазалнога односа у Асуру су изхрађени храмови Сина и Шамаша.

Изгледа да су Алепо, Нузи и Арафа постали део Митаниа за време владавине Шауштатара. У Арафи је откопана палата престолонаследника и гувернера Арафе. Пронађено је писмо од Шауштатара у кући од Шилве-Тешупа. Његов печат показује хероје и крилате геније у борби против лавова и других животиња. Приказано је и крилато сунце, а тај стил заједно са мноштвом фигура по целом просторусматра се типично хуритским. Други печат, који је припадао Шутарни I, а користио га је Шауштатар показује традиционални акадски стил.

Краљевство Митани је војну надмоћ базирало на борним колима двоточкашима. У време египатског фараона Аменхотепа II краљевство Митани поново контролише средину долине Оронта, коју је раније био заузео Египат за време Тутмозиса III. Аменхотеп се борио 1425. у Сирији. веропватно против Митани., али тада није досегао Еуфрат.

[уреди] Артатама I и Шутарна II

[уреди] Референце

^ T. V. Gamkrelidze and Vyacheslav Vsevolodovich Ivanov, The Early History of Indo-European(aka Aryan) Languages, Scientific American, March 1990; James P. Mallory, "Kuro-Araxes Culture", Encyclopedia of Indo-European Culture, Fitzroy Dearborn, 1997.
^ Faulkner, Raymond O. A Concise Dictionary of Middle Egyptian. p. 135. Griffith Institute, Oxford, 1962
^ Georges Roux, Ancient Iraq, p. 229. Penguin Books, 1966.
^ Georges Roux, Ancient Iraq, p. 234. Penguin Books, 1966.
^ Speiser, E.A., Introduction to Hurrian, p. 10. American Schools of Oriental Research, New Haven. Annual of the American Schools of Oriental Research, Vol. 20. 1941.
^ Vahan Kurkjian, "History of Armenia," Michigan, 1968, [1] "The Hurri-Mitanni kingdom of Armenia kept close contact with its western neighbor, Hittite or Hatti land. Masses of population were often transplanted from one country to the other.; The great Indo-European and ancient Near East scholar Vyacheslav Ivanov. [2]; "Jacquetta Hawkes, "The First Great Civilizations" "Yet the Hurrians did not disappear from history. Away to the North in their Armenian homeland, they entrenched themselves and build up the kingdom of Urartu."; M. Chahin, "The Kingdom of Armenia," "The new kingdom of Urartu, which proved to be the stronghold of the Hurrian race."