Модена
Из пројекта Википедија
Модена је град у Италији на јужној страни реке По у Емилији-Ромањи. Има 180.638 становника (2005.). Седиште је надбискупа и позната је као "престолница машина" због фабрика најпознатијих италијанских произвођача аутомобила као што су Ферари, Пагани, Масерати и Де Томасо. Катедрала у Модени је на Унесковој листи светске баштине. Универзитет у Модени основан је 1683. и традиционално је јак у медицини и праву. Позната је и по Панини самолепљивим сличицама. У Модени је рођен Лучано Павароти.
Садржај |
[уреди] Географија
Ограничена је са две реке Сечија и Панаро, које су притоке реке По. Апенини започињу на 10 km јужно од града.
[уреди] Историја
Територија око Модене (римски Мутина -Mutina ) је настањена још од гвозденог доба. Становници су били Лигурци, Етрурци и галски Бои. Не зна се тачан датум оснивања Модене, али зна се да је постојала у 3. веку пне. Када је Ханибал извршио инвазију 218. пне. Гали Бои су се побунили и опседали су град, који је био римска цитадела. Резултат опсаде није познат, али град је највероватније напуштен након Ханибалове инвазије. Мутина је поново основана као римска колонија 183. пне. да би се користила као војна база Марка Емилија Лепида. Лигурци су га опљачкали 177. пне. Поново је изграђен и убрзо је постао најзначајнији центар Циспаданске Галије. Најзначајнији је постао и због стратешког значаја и због тога што је био на раскршћу значајних путева између Виа Емилије и друма за Верону.
У 1. веку пне. Мутина је била два пута под опсадом. Први пут је 78. пне. Помпеј опседао Мутину, у којој се бранио Марко Јуније Брут (вођа популара, који се не смије заменити са својим сином, Цезаровим убојицом). Град се предао због глади, а Брут је побегао, да би био убијен у Регијум Лепидум. У грађанском рату након убојства Цезара град је још једном био под опсадом. У Мутини се водио Мутински рат. Марко Антоније је 44. пне. опседао град, а Октавијан Август га је ослободио уз помоћ сената. Цицерон је Модену у својим филипикама звао "најлепша Мутина". Све до 3. века Мутина је била најзначајнији град Емилије, а када је пало Западно Римско царство и Мутина је назадовала. Људи у Модени верују да је Модену од Хуна спасио свети Ђеминијан, који је постао бускуп Модене. Спустио је маглу, која је спречила Хуне да заузму град. Он је светац заштитник Модене. Модена се користила као војна база против варвара и у грађанским ратовима. Град је напуштен у 7. веку након велике поплаве.
Избеглице из Мутине основале су нови град неколико километара северозападно. Ту је још увек насеље Ћитанова. До краја 9. века Модена је обновљена и утврђена од стране бискупа. Касније град је постао посед грофица грофице Матилде од Тоскане и постао је слободна комуна од 12. века. У рату између цара Фридриха II и папе Гргура IX Модена је била на страни цара. Од 1288. Моденом управља Есте фамилија. Од 1336. Есте стално владају Моденом и постају војводе. Када је папа заузео Ферару 1598., тада су Есте преместили седиште војводства из Фераре у Модену. После тога су градили у 17. веку цитаделу и палату. У 18. веку Риналдо од Есте је два пута напуштао Модену због француске инвазије, а Франческо III од Есте је изградио многе јавне зграде у Модени. Када је Модена постала део Наполеонове Циспаданске Републике Наполеон је понудио компензацију Ерколе III од Естe, али он је одбио и умро је у избеглишту. Његова ћерка се удала за Фердинанда од Аустрије, сина Марије Терезије, па је 1814. Модена предана њиховом сину Франческу IV, војводи од Модене. Тиме је почело раздобље у коме је Модена дошла под аустријску реакционарну и деспотску власт. Аустријска војска је угушила побуну 1830. Његов једнако реакционаран син Франческо V истеран је из Модене 1848. и поново га је аустријска војска вратила на власт. У Модени су 20. августа 1859. представници Модене објавили да је Модена постала део краљевине Италије. То је потврђено плебисцитом 1860.
[уреди] Главне знаменитости
- Катедрала у Модени је на Унесковој листи светске баштине. Грофица Матилда од Тоскане је започела градњу 6. јуна 1099. Завршена је 1184. Катедрала из Модене је била инспирација за градњу катедрала и опатија у падској низији.
- Војводска палата започета је 1634. Палата зузима место некадашњега замка од Есте и била је смештена на периферији града, У палати се данас налази војни музеј и драгоцена библиотека. Палата има барокну фасаду.
- Општинска палата је саграђена у 17. и 18. веку. Сада је то градска већница. Препознатљива је по торњу са сатом из 15. века.
- Музејска палата је пример архитектуре Есте периода Модене. Данас се ту налазе главни музеји Модене. Ту је Естензе галерија са радовима Тинторета и Вероњезеа. Ту је и Естенсе библиотека која представља једну од најзначајнијих библиотека Италије.
