Мор Тан

Из пројекта Википедија

Атила, слика Мор Тана из (1870.)

Мор Тан (мађ. Than Mór), (Бечеј 19. јун 1828. - Трст 11. март 1899.) је мађарски сликар, чији је брат Карољ Тан (мађ. Than Károly), био познати хемичар.

Садржај

1 Живот
2 Радови
3 Референце
- 3.1 Види још
- 3.2 Спољашње везе

[уреди] Живот

Гимназију је завршио у Калочу, а у Пешти је завршио филозофију и права. Упоредо са школовањем, био је ученик Миклоша Барабаша (мађ. Barabás Miklós), мађарског сликара који је следио бидермајер стил, који је био у моди првом половином 19. века.

Студије је прекинуо да би учествовао у мађарској револуцији 1848. - 1849. године, где је направио велики број скица и слика.

Пошто због болести није могао да се пријави у војску, одлучио је да се почне озбиљно бавити сликарством. Прво је отишао у Беч, где је под покровитељством Карла Рахла (нем. Karl Rahl) наставио учење. Убрзо 1855. је напустио Беч и отишао у Париз, а одатле и у Италију и најзад 1860. године се вратио за Мађарску где је отворио сталну поставку (галерију).

Заједно са Карољем Лоцом (мађ. Lotz Károly) је 1864. у Пешти радио на зидним фрескама у Вигадоу (мађ. Vigadó) и 1870. у мађарском националном музеју (мађ. Magyar Nemzeti Múzeum) где је комплетно осликао зидове степеништа.

1890. године је постао благајник у удружењу уметника, да би се издржавао. Уједно је био и чувар музеја и 1896. постао директор државног органа која је водила бригу о сликама.

Умро је у Трсту 1899. године.

[уреди] Радови

Бечки циклус обухвата слике:
- Догађај у мађарској чарди (мађ. Jelenet egy magyar csárdában),
- Мађарска пуста у пролеће (мађ. Magyar puszta tavasszal),
- Леринц Њари 1552. (мађ. Nyáry Lőrinc elfogatása 1552.).
Паришки циклус садржи између осталих и слике:
- Мохачка чета (мађ. Mohácsi csata) 1855. ,
- Фатаморгана (мађ. Fata morgana) 1867. .

[уреди] Слике

Атилина гозба (мађ. Attila lakomája) (1870),
Моменат са састанка у Оноду (мађ. Jelenet az ónodi országgyűlésből) (1864),
Краљ Имре у лугору грофа Андраша 1204. (мађ. Imre király András herceg táborában, 1204),
Смрт Запоља (мађ. Zápolya halála),
Сусрет краља Ласла и Рудолфа хабзбургшког (мађ. László király és Habsburgi Rudolf találkozása a harctéren az Ottokár fölött nyert győzelem után),
Крсташи бирају светог Ласла за вођу (мађ. Szent Lászlót vezérükké választják a keresztesek),
Краљ Калман забрањује суђења вештицама (мађ. Kálmán király megtiltja a boszorkánypöröket),
Краљ Маћаш окружен са мудрацима (мађ. Mátyás király tudósai körében),
Јанош витез подучава Јанош Хуњадија латински (мађ. Vitéz János a latin nyelvre tanítja Hunyadi Jánost) (1882),
Петар Пазмањ (мађ. Pázmány Péter tollba mondja műveit) (1885).