Напад на колону ЈНА у Сарајеву

Из пројекта Википедија

Напад на колону ЈНА у Сарајеву су извршиле су снаге Армије Републике Босне и Херцеговине 3. маја 1992. на колону возила ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву која се повлачила према касарни у Лукавици. Убијено је и рањено више официра, војника и цивила.

[уреди] Почетак

2. маја 1992. године, у 12 часова, извршен је напад на Дом ЈНА у Сарајеву од стране Зелених беретки. Том приликом је било опкољено десет припадника ЈНА који су у тим тренуцима пружали отпор. Напад у којем је учествовало око 200 припадника муслиманских снага и Зелених беретки предводили су Јука Празина и Емин Швракић.

На страни војске генерал Милутин Кукањац упућује пуковника Шупута са 40 људи са наредбом да одблокирају опкољене војнике. Међутим, упадају у заседу и бива убијено шест припадника војске и уништен један транспортер. Остали остају опкољени и, касније, заједно са људима у дому заробљени.

Према речима једног од учесника ових догађаја Маринка Милидрага направљена је и друга грешка. Из непознатих разлога генерал Кукањац шаље у помоћ само 30 припадника диверзантске групе да деблокира опкољене војнике. На челу те групе био је мајор Марко Лабудовић. Када се група војника налазила код трамвајске станице Скендерија бивају нападнути. У нападу је смртно рањен мајор Лабудовић и убијена су четири припадника диверзантске групе. Остатак војника успева да се пребаци до војне болнице.

Истога дана, око 13 часова, извршен је напад на возило које је транспортовало храну за команду Друге војне области. У возилу су били капетан Петровић и возач. Капетан је погинуо на лицу места, а возач, тешко рањен, успева да стигне до команде где је издахнуо. У 17 часова убијен је војник Пелемиш и команда је опкољена. Напад престаје око 20 часова.

[уреди] Добровољачка улица

Дана 3. маја око осам часова одлучено је да генерал Кукањац напусти команду, међутим, војска и официри не дозвољавају. После одустајања од те одлуке вратило се поверење војске и официра. Око 13 часова у разговору између канадског генерала Мекензија (први командант УНПРОФОРА у БиХ) и генерала Кукањца договорена је размена, тада ухапшеног Алије Изетбеговића, за извлачење војске и официра из команде ка Лукавици. Размена је договорена за 15 часова. Међутим, у команду долази лично Алија Изетбеговић са ћерком и пратњом у којој су били Златко Лагумџија, Јусуф Пушина и још неки из Изетбеговићевог врха. Како каже Маринко Милидраг уз лажни благослов и лажна обећања Алије Изетбеговића да ће конвој бити безбедан војска је напустила касарну. Покрет је почео у 18 часова.

На челу колоне, која је бројила око 40 возила са око 300 људи, били су генерал Мекензи, генерал Кукањац и Јусуф Пушина. Доласком колоне у Добровољачку улицу у близини Миљацке отворена је ватра на колону. "Пуцали су на нас са свих страна. Са кровова, прозора", каже Милидраг. Ватра је отворена из стрељачког наоружања, а кориштене су и тромблонске мине. Пуцано је и на обележено санитетско возило у којем је погинуо примаријус др. пуковник Радуловић. Убијен је и пуковник Михајловић, официр безбедности, који је у пензију отишао дан раније. Официре су извлачили из возила и хладнокрвно убијали.

У нападима који су се одиграли 2. и 3. маја било је 28 погинулих, 40 рањених и 250 заробљених људи.