Неоимпресионизам

Из пројекта Википедија

Субота после подне на Grande Jatte, 1884

Неоимпресионисти су наследници импресионизма, чијим делом кулминира тај период сликарства.

Неоимпресионизам је правац у савременом сликарству у оквиру инпресионизма и постимпресионизма и у литератури можемо наћи да га сматрају за синониме али се сматра и да је то правац који је настао касније и у њега се сврставају млађи постимпресионисти Жорж Сера и Пол Сињак као и Kамиле Писаро и Влахо Буковац.

Импресионизам је расточио цртеж - цртеж је нестао и импресионизам тражећи сензацију за очи он је – "изгубио главу". Неки сликари су прошли кроз фазу импресионизма. Неоимпресионизам представља у исто време и развој и даљу фазу односно реакцију на импресионизам. Сликар Георгес Серат је покушао да слици врати волумен усвојивши технику импресионизма. То је постизао примењујући ниско светло и дугачке сенке. Његово стварање називамо неоимпресионизам или постимпресионизам а он га је називао дивизионизам. Такође, за означавање његовог сликарства још се употребљава назив поентилизам. Он је своје слике радио у великим форматима и ситним тачкицама слажући у виду мозаика комплементарне боје које су стварале специјални ефекат и полазећи од научне теорије о светлу требалоје да се мешају у оку које не разликује блискостојеће тачкице разних боја и схвата их као нову боју која је настала њиховим мешањем.

Најпознатији неоимпресионисти су Жорж Сера и Пол Сињак,