Постимпресионизам
Из пројекта Википедија
Постимпресионизам је израз који је сковао британски уметник и сликарски критичар Роџер Фрај (Roger Fry) 1914. године, како би описао развој европског сликарства након Монеа. Џон Риволд (John Rewald), један од првих професионалних сликарских критичара који се посветио настанку ране модерне уметности, је ограничио овај период на године између 1886. и 1892. у свом пионирском издању Постимпресионизам: Од Ван Гога до Гогена (1956.). Риволд је ово издање сматрао наставком своје Историје импресионизма (1946.), и истакао да ће "наредно издање бити посвећено другој половини постимпресионистичког периода"[1] - Постимпресионизам: Од Гогена до Матиса - је требало да уследи, и да покрије остале сликарске правце с краја XIX и почетка XX века — уопште, сликарске правце који су поникли из Импресионизма.
Садржај |
[уреди] Риволдова дефиниција "постимпресионизма"
Џон Риволд се фокусирао на изузетне ране "постимпресионисте": Ван Гога, Гогена, Сера, Редона, и њихове односе, као и на уметничке кругове у којима су се кретали (или којима су се супротстављали):
- Неоимпресионизам, познат међу савременим критичарима и уметницима као Поентилизам; Сера и Сињак би преферирали друге изразе: Дивизионизам на пример
- Клоасонизам, израз кратког века који је 1888. увео критичар Едуар Дижарден (Edouard Dujardin), је требало да промовише рад Луја Анкетена (Louis Anquetin), а касније је примењен и на тадашње радове његовог пријатеља Емила Бернара (Émile Bernard)
- Синтетизам је још један израз кратког века скован 1889. године да раздвоји новија дела Гогена и Бернара од традиционалнијих "импресиониста" који су сви заједно излагали у кафеу Волпини.
- Школа Пон-Аван означава само да су ти уметници радили неко време у Пон-Авану или неком другом месту у Бретањи.
- Симболизам је термин који је био веома цењен међу авангардним критичарима 1891. године, када је Гоген напустио Синтетизам чим је проглашен предводником симболизма у сликарству.
Штавише, већ у уводу у "Постимпресионизам", Риволд најављује други том који треба да представи Тулуз-Лотрека, Анри Русоа, Набија и Сезана као и Фова, младог Пикаса и Гогеново последње путовање у јужна мора; требало је да се тај период прошири бар на прву декаду XX века – али овај други том остао је незавршен.
[уреди] Ревизије и прилагођавања
Приступ Џона Риволда историјским подацима је више описан него аналитичан, јер је сматрао да је довољно да се "изворима дозволи да говоре сама за себе."[2] Риволд је, такође, отворено признао да "израз 'постимпресионизам' није нарочито прецизан, али је веома прикладан." Прикладан је, јер се по дефиницији ограничава на француску визуелну уметност која је поникла из импресионизма након 1886.
Алтернативним изразима као што су модернизам или симболизам није било тако лако користити се, јер су се они односили и на књижевност, архитектуру и друге уметности, као и на друге земље.
- Модернизам се данас сматра средишњим покретом у оквирима западне цивилизације, који потиче из Француске, и који обухвата период од пре Француске револуције до Просветитељства.
- Симболизам представља концепт који је настао читав век касније у Француској, и који се односи на индивидуални приступ. Локалне националне традиције као и индивидуалне поставке стога могу да стоје раме уз раме, тако да су од самог почетка разнолики уметници користили неку врсту симболичких детаља, који су се кретали између различитих крајности.
Док се чини да је граница између класичног импресионизма и постимпресионизма јасна и да је чини 1886. година, о датуму краја периода постимпресионизма се још увек расправља.
[уреди] Историјски преглед
Постимпресионизам у исто време представља и наставак импресионизма и напуштање његових ограничења. Постимпресионисти настављају да користе јарке боје, дебели слој боје, јасне потезе четкице и стварни живот као тему својих слика, али су више склони да наглашавају геометријске облике, да изобличе форму ради постизања експресивног ефекта, и да користе неприродне боје. Постимпресионисти нису били задовољни тривијалношћу тема и недостатком структуре у импресионистичким сликама, али не постоји једнообразни правац који су они даље развијали. Жорж Сера и његови следбеници су одабрали поентилизам, систематски употребљавајући тачкице боје. Пол Сезан је решио да поврати осећај реда и структуре у сликарство. Он је то постигао тако што је свео објекте на њихове основне облике, задржавајући при томе импресионистичке свеже боје. Винсент Ван Гог је користио боје и изражајне усковитлане потезе четкице да пренесе своја осећања и стање ума. Иако су често заједно излагали, нису били јединствени покрет. Радили су у географски различити областима и у различитим стилским категоријама, као што су фовизам и кубизам.
[уреди] Кратка галерија постимпресионистичких сликара
 Пол Сезан (1839-1906.) |
 Одијон Редон (1840-1916.) |
 Пол Гоген (1848-1903.) |
 Винсент Ван Гог (1853-1890.) |
 Жорж Сера (1859-1891.) |
 Анри де Тулуз-Лотрек (1864-1901.) |
 Пол Серисје (1864-1927.) |
- Maurice Brazil Prendergast
[уреди] Извори
[уреди] Напомене
[уреди] Референце
- Rewald, John: Post-Impressionism: From Van Gogh to Gauguin, revised edition: Secker & Warburg, London 1978
- Bowness, Alan, et alt.: Post-Impressionism. Cross-Currents in European Painting, Royal Academy of Arts & Weidenfeld and Nicolson, London 1979 ISBN 0-297-77713-0еn:Post-Impressionism
