Осети
Из пројекта Википедија
Осети, народ на Кавказу иранског порекла. Потомци су сарматског (иранског) племена, Алана. Пошто су Стари Срби и Стари Хрвати такође били сарматска племена, Алани, односно њихови потомци Осети, могу се сматрати сродницима Старих Срба и Старих Хрвата.[тражи се извор]
Данас на Кавказу живи око 700,000 Осета. Највише их живи у Републици Северној Осетији (део Руске Федерације) и Републици Јужној Осетији (формално део Грузије, али фактички је независна држава). Република Северна Осетија је недавно променила име у Република Аланија.
Осети чине етничку већину у обе републике. У Северној Осетији (Аланији), Осети чине 61% популације, док у Јужној Осетији чине 70%. Осети још увек говоре дијалектом старог сарматског језика, који је веома сличан језику Старих Срба и Старих Хрвата. Осетски језик спада у источну групу иранских језика. Осети сами себе називају Ирони (Иранци), по вероисповести су већином православни хришћани, а има их и муслимана.
[уреди] Историја
У првом веку нове ере, Алани су живели у Азијској Сарматији, северно од Кавказа. 72 године после Христа, Алани су у савезу са другим племенима извршили инвазију на Јерменију и Медију. У четвртом веку један део Алана се под притиском Хуна сели на запад (претпоставља се да су се заједно са Аланима на запад одселили и Стари Срби, који су се, према овој претпоставци, касније помешали са Словенима и оставили им своје име).
На крају четвртог и почетком петог века Алане налазимо у више региона Западне Европе. 406. године Алани прелазе Рајну и упадају у Галију (данашња Француска). Ту су се Алани поделили на две групе. Једна група је прешла у службу Римског царства и остала у Галији. Друга група је 409. године упала на Пиринејско полуострво, где је формирала Аланску државу. 418. године, Аланску државу су уништили Западни Готи. 429. године, под притиском Западних Гота, Алани, Вандали и Свеви су се преселили у Северну Африку, где су формирали Аланско-Вандалску краљевину, која је постојала нешто више од 100 година, док је нису уништили Византинци.
Алани који су остали у Галији су повремено били у служби Римског царства, а повремено у савезу са Готима. 439. године је формирана нова Аланска држава на подручју данашњег града Орлеанса. Међутим, и ова држава је уништена, а Алани су се касније асимиловали у друге западноевропске народе и престали да постоје као нација.
Алани који су остали у региону Кавказа, преселили су се нешто јужније, на саме Кавкаске планине. Између десетог и дванаестог века, Аланија је била значајна држава у кавкаском региону. Алански цареви имали су велику моћ и међународни углед. Највећу моћ Аланија је достигла у време цара Дургулела у једанаестом веку, кога стране хронике из тог времена називају Дургулел Велики.
Један део Алана се 1239. године доселио у Мађарску, где су били познати под именом Јаси. Њихови мађаризовани потомци данас живе у мађарској жупанији Јас-Нађкун-Солнок, говоре мађарским језиком и сматрају се етничком групом Мађара.
У време постојања Совјетског Савеза, потомци Алана, Осети, добили су две аутономне територије: Аутономну Републику Северну Осетију (у саставу Русије) и Аутономну Област Јужну Осетију (у саставу Грузије). После осамостаљења Грузије (1991. године), Јужна Осетија је такође прогласила сопствену независност и данас постоји као независна држава, међутим, међународно непризната.
