Static Wikipedia February 2008 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu

Web Analytics
Cookie Policy Terms and Conditions Осети - Википедија

Осети

Из пројекта Википедија

Северна и јужна Осетија
Северна и јужна Осетија
Сарматски коњаник
Сарматски коњаник

Осети, народ на Кавказу иранског порекла. Потомци су сарматског (иранског) племена, Алана. Пошто су Стари Срби и Стари Хрвати такође били сарматска племена, Алани, односно њихови потомци Осети, могу се сматрати сродницима Старих Срба и Старих Хрвата.[тражи се извор]

Данас на Кавказу живи око 700,000 Осета. Највише их живи у Републици Северној Осетији (део Руске Федерације) и Републици Јужној Осетији (формално део Грузије, али фактички је независна држава). Република Северна Осетија је недавно променила име у Република Аланија.

Осети чине етничку већину у обе републике. У Северној Осетији (Аланији), Осети чине 61% популације, док у Јужној Осетији чине 70%. Осети још увек говоре дијалектом старог сарматског језика, који је веома сличан језику Старих Срба и Старих Хрвата. Осетски језик спада у источну групу иранских језика. Осети сами себе називају Ирони (Иранци), по вероисповести су већином православни хришћани, а има их и муслимана.

[уреди] Историја

Мапа античког Кавказа, која показује положај Старих Срба (Serbi) и Алана (Alani) у Азијској Сарматији (Sarmatia Asiatica), поред ушћа реке Волге
Мапа античког Кавказа, која показује положај Старих Срба (Serbi) и Алана (Alani) у Азијској Сарматији (Sarmatia Asiatica), поред ушћа реке Волге

У првом веку нове ере, Алани су живели у Азијској Сарматији, северно од Кавказа. 72 године после Христа, Алани су у савезу са другим племенима извршили инвазију на Јерменију и Медију. У четвртом веку један део Алана се под притиском Хуна сели на запад (претпоставља се да су се заједно са Аланима на запад одселили и Стари Срби, који су се, према овој претпоставци, касније помешали са Словенима и оставили им своје име).

На крају четвртог и почетком петог века Алане налазимо у више региона Западне Европе. 406. године Алани прелазе Рајну и упадају у Галију (данашња Француска). Ту су се Алани поделили на две групе. Једна група је прешла у службу Римског царства и остала у Галији. Друга група је 409. године упала на Пиринејско полуострво, где је формирала Аланску државу. 418. године, Аланску државу су уништили Западни Готи. 429. године, под притиском Западних Гота, Алани, Вандали и Свеви су се преселили у Северну Африку, где су формирали Аланско-Вандалску краљевину, која је постојала нешто више од 100 година, док је нису уништили Византинци.

Алани који су остали у Галији су повремено били у служби Римског царства, а повремено у савезу са Готима. 439. године је формирана нова Аланска држава на подручју данашњег града Орлеанса. Међутим, и ова држава је уништена, а Алани су се касније асимиловали у друге западноевропске народе и престали да постоје као нација.

Алани који су остали у региону Кавказа, преселили су се нешто јужније, на саме Кавкаске планине. Између десетог и дванаестог века, Аланија је била значајна држава у кавкаском региону. Алански цареви имали су велику моћ и међународни углед. Највећу моћ Аланија је достигла у време цара Дургулела у једанаестом веку, кога стране хронике из тог времена називају Дургулел Велики.

Један део Алана се 1239. године доселио у Мађарску, где су били познати под именом Јаси. Њихови мађаризовани потомци данас живе у мађарској жупанији Јас-Нађкун-Солнок, говоре мађарским језиком и сматрају се етничком групом Мађара.

У време постојања Совјетског Савеза, потомци Алана, Осети, добили су две аутономне територије: Аутономну Републику Северну Осетију (у саставу Русије) и Аутономну Област Јужну Осетију (у саставу Грузије). После осамостаљења Грузије (1991. године), Јужна Осетија је такође прогласила сопствену независност и данас постоји као независна држава, међутим, међународно непризната.

[уреди] Види још

Static Wikipedia 2008 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu -

Static Wikipedia 2007 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu -

Static Wikipedia 2006 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu