Свеви
Из пројекта Википедија
Порекло Свева је близу Балтичког мора.
Садржај |
[уреди] Рана хисторија
Римљанима је Балтичко море било познато под називом Свевско море. Римски хисторичар Тацит је све Германе око Елбе називао Свевима. Многи то виде као поједностављење због тога што Римљани нису имали много контаката са тим крајевима. Свеви су затим прешли на подручје Рајне, односно Немачке, где њихово име преживљава као Швабија. Део Свева под вођством Ариовиста долаѕе у Галију на позив локалног племена, али брзо почињу да доминирају. Поражени су од Јулија Цезара 58. пне. Блиско су повезани са Алеманима и често са њима сарађују. Свеви углавном остају на десној обали Рајне до 31.децембра 406., када се придружују Вандалима и Аланима. Заједнички се пробија Римска граница код Мајнца и започиње се инвазија Галије. Део Свева, такозване Северне Швабе (северни Свеви), спомињу се 569. године под франачким краљем Зигбертом I у области данашње Саксоније. У вези са Свевима спомињу се Саксонци и Лангобарди 573. године како се враћају из Италије.
[уреди] Насељавање Галиције
Док су се Вандали и Алани сукобљавали са Францима око тога тко ће владати Галијом, дотле су Свеви под краљем Хермериком кренули јужније, прешли Пиринеје и дошли на подручје Пиринејског полуострва. Пролазећи кроз Баскију, они се населише у Галицији у северозападној Шпанији. Положили су заклетву римском цару Хонорију и добили су царско одобрење да се населе под властитом аутономном управом. У слично време кад и Галиција и Британија је била под властитом управом. То су била прва подкраљевства која су се почела формирати на територији распадајућег Западног Римског Царства. Свевска Галиција је представљала прво подкраљевство, које је ковало властити новац.
[уреди] Свевско краљевство Галиција
Свевско краљевство Галиција успостављено је 410. и трајало је до 584. За разлику од Остроготског у Италији или Визиготског краљевства у Шпанији, Галиција никад није добила неки већи политички значај. Врло мало је остало од германског језика, јер су Свеви брзо прихватили локални шпанско-римски језик. Процењује се да је број Свева, који су дошли у Галицију није био већи од 30.000. Град Бракара Азгуста (данашњи Брага) је постао престолница Свева. Док су 416. Визиготи дошли на Пиринејско полуострво да се боре против Вандала и Алана, Свеви су раширили своје краљевство. У најбољим данима краљевство је било до Мадрида или Севиље. Краљ Хермерик је 438. склопио мир са локалним шпанско-римским становништвом и абдицирао је у корист сина Рехила. Рехил умире 448, а Рехиар постаје краљ и прелази на католичанство 447. године. Католичанство постаје службена религија, иако ни Свеви ни велики дио локалног становништва не припадају тој религији. Визиготски краљ Теодорик II побјеђује Свеве и отада Свевско краљевство почиње да се смањује. Визиготски краљ, Лиувигилд осваја краљевство Свева 585. године , а задњи Свевски краљ Андрека силази са престола.
[уреди] Свевски краљеви Галиције
- Хермерик (409-438)
- Рехил (438-448)
- Рехиар (448-456)
- Аиоулф (456-457), само на југу
- Фрамта (456-457), само на југу
- Малдрас (457-459), само на југу
- Рихимунд (459-463), само на југу
- Фрумар (459-463), само на југу
- Ремисмунд (459-469), у потпуности од 463
- Током периода од 469. до 550. имена свевских поглавица нису позната.
- Кариарик (550-559)
- Теодемар (559-570)
- Миро од Галиције (570-583)
- Еборик (зван и Еурик') (583-584)
- Андека (584-585), свргнут и протеран у манастир од стране Леоговилда
- Маларик (585-586), поражен у борби против Леоговилда
Визиготи освајају Свевско краљевство 585. године.
