Паганизам
Из пројекта Википедија
Етимологија термина паган изводи се од латинске именице рaganus, pagani m. - становник села, фармер, која изворно није имала никакве религиозне или увредљиве конотације. Изведени придјев имао је значење „руралан", „рустичан", односно „оно што је са села". Синоним је за „сељак."
Тек римским увођењем система колоната, који је легализирао везивање земљорадника за посједничку земљу, ријеч „паган" добија негативне конотације, тј. почиње означавати једноставну древну религију сељачког свијета. Доминацијом абрахамских монотеизама (хришћанства, а потом и ислама), „паган", због чињенице да су се обичаји старе религије најдуже задржавали на сеоским подручјима, почиње означавати особу која није припадник
- а.) ни хришћанства ни ислама,
- б.) хришћанства у очима муслимана и ислама у очима хришћана.
Под „паганизмом" је најчешће подразумијевана религија класичне антике (грчки mythos и римска религија), и још увијек живе религије нехристијанизираних народа; одговарајући енглески средњовјековни синоним био је heathen и означавао је, поред припадника нехришћанских религија, само привидно христијанизирано становништво. Све до периода романтизма и генералног прихватања слободе вјероисповјести у западном свијету, „паганизам" је наставио бити погрдни назив за вјеровања хероортодоксних покрета, који се нису уклапали у политичку концепцију хришћанске цркве. Од 19. стољећа почињу га одушевљено користити они који су конвенционалне монотеизме сматрали ограниченима и испразнима.
Исак Боневиц je подијелио значења термина паганизам на четири категорије:
Паганизам данашњице јесте у основи скуп религија божанства иманентног у природним/космичким циклусима и као такав је или политеистички или панентеистички или пантеистички. To су, нпр. Hellenismos (оживљена религија старе Грчке), Асатру и Форн Сед (обнoвљeне религије нордијских народа), Wicca (модерна мистеријска религија чији се посвећеници називају вјештицама), литванска Ромува, славенско Родноверие, итд.
