Патријарх српски Димитрије

Из пројекта Википедија

патријарх Димитрије
Његова светост патријарх српски господин Димитрије
рођен:	28. октобар 1846. Пожаревац, Србија
преминуo:	6. април, 1930. Београд, Србија

Патријарх Димитрије (Павловић) рођен је 16./28. октобра 1846. године у Пожаревцу. Школовао се у Пожаревцу, потом у Великом Селу и у Београду. Завршио је Богословију у Београду 1868. Потом је једно време радио као учитељ. Рукоположен је у чин ђакона и презвитера 1870. Професор београдске Богословије постао је 1882. године. Са тог положаја изабран је за епископа нишког 8. новембра 1884. На том положају остаје до 1889, тада по повратку митрополита српског Михаила у Србију, повлачи се са положаја и одлази у Француску. У Француској је наставио студије књижевности и филозофије.

После смрти митрополита Михаила, поново се враћа у Србију и постаје епископ шабачко-ваљевски, на овом положају био је у периоду 1898-1905. После смрти митрополита српског Инокентија 1905. изабран је за новог митрополита српског. Његова пуна титула је била архиепископ београдски и митрополит Србије.

За време Првог светског рата прошао је страдања са српским народом и војском, и преко Албаније стигао на Крф.

После завршетка Првог светског рата и створања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, све српске епархије су се нашле у овој држави. У мају 1919. у Београду су се састали епископи свих делова некадашње Пећке патријаршије и прогласили, сада у новој држави, духовно и административно јединство. Стекли су се сви услови да некадашња Пећка патријаршија, укинута 1766. год. буде обновљена. Нова државна власт на челу са краљем Петром I дала је сагласност. Српска црква се обратила Цариградској патријаршији као мајци цркви и упознала ја са новим околностима у којима се нашла, а са жељом да се патријаршија обнови. Васељенска патријаршија је то одобрила, издала је одговарајући Томос. Одржан је потом Архијерејски сабор у Сремским Карловцима 30. августа / 12. септембра 1920, на коме је донета одлука да се Српска црква уздигне на степен патријаршије. Први српски патријарх обновљене Патријаршије био је митрополит Србије Димитрије.

Укупно, био је нишки епископ 1884-1889, шабачко-ваљевски епископ 1898-1905, митрополит Србије 1905-1920 и патријарх српски 1920-1930.

Основао је епархију у Чехословачкој и хиротонисао Горазда Павлика, као епископа чешко-моравског 25. септембра 1921. Епископа Горазда стрељали су Немци 4. септембра 1942. године у прашком предграђу Кобилиси, а потом га спалили у крематоријуму. Осим чешко-моравске за време његове владавине основане су и америчко-канадска и бихаћка епархија и обновљена стара браничевска епархија.

У београдској Саборној цркви венчао је краља Александра I Карађорђевића и краљицу Марију у четвртак 8. јуна 1922. године, уз саслужење још четири епископа.

Одобрио је основна начела и подржао рад „Народне хришћанске заједнице“ (познатије као богомољачки покрет). Овај покрет основао је св. владика Николај и имао је за циљ да изврши морални препород српског народа свих слојева и да шири јеванђелску науку. Почетком 1922. покренут је и часопис „Православна Хришћанска Заједница“, покренута је и издавачка делатност и до 1941. су објавили преко 100 књига. Патријарх Димитрије се убрзо по оснивању прихватио духовног вођства овог покрета.

Патријарх Димитрије, на дан 500-годишњице смрти деспота Стефана Лазаревића, 1927. године, одслужио је архијерејску литургију на којој је новоуспостављеном свецу одржан молебан и отпеван канон. За ту прилику патријарх је написао „Службу светом Стефану“ у којој се каже да је Стефан био велики верник и градитељ цркава, ратник и дипломата, књижевник и градитељ, а главно дело непрестано давање милостиње и често читање божанских књига. Дневни лист „Политика“ обавештава да је одслужена литургија у Саборној цркви, отпеван је канон новопосвећеном, а затим прошла литија Београдом на којој је деспот Стефан „први пут споменут као светитељ“. Међутим канонизација је учињена самосталном вољом патријарха и архијерејски сабор је тада није прихватио.

Бавио се и књижевним радом, припремио је издање Хиландарског типика Светог Саве. Помогао је подизање храма Светог Димитрија у селу Ратковићу и храм Покрова Богородице у Београду.

Патријарх Димитрије је умро 6. априла 1930. у Београду и сахрањен у манастиру Раковици. Његов наследник на патријаршијском трому био је патријарх српски Варнава (Росић).

[уреди] Спољашње везе

• Српски архијереји - Димитрије Павловић ((sr))

Претходник: Инокентије	митрополит Србије 1905 - 1920	Наследник: функција не постоји
Претходник: {{{пре2}}}	{{{списак2}}}	Наследник: {{{после2}}}
Претходник: {{{пре3}}}	{{{списак3}}}	Наследник: {{{после3}}}
Претходник: {{{пре4}}}	{{{списак4}}}	Наследник: {{{после4}}}

Претходник: Калиник II Грк (до 1766.)	патријарх српски 1920 - 1930	Наследник: Варнава
Претходник: {{{пре2}}}	{{{списак2}}}	Наследник: {{{после2}}}
Претходник: {{{пре3}}}	{{{списак3}}}	Наследник: {{{после3}}}
Претходник: {{{пре4}}}	{{{списак4}}}	Наследник: {{{после4}}}