Плави кит
Из пројекта Википедија
| Плави кит | ||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Слика:Bluewhalefromair.jpg |
||||||||||||||||
| Таксономија | ||||||||||||||||
|
||||||||||||||||
|
|
||||||||||||||||
| Balaenoptera musculus (Linnaeus, 1758) |
||||||||||||||||
 Ареал плавог кита
|
||||||||||||||||
|
|
||||||||||||||||
| Екологија таксона | ||||||||||||||||
|
|
Плави кит (Balaenoptera musculus) је морски сисар који припада подреду китова плочана (Mysticeti). То је највећа животиња која је икад живела на Земљи - дугачка је до 33 метара и тежи до 150 и више тона.
Плавих китова је било у великом броју у скоро свим океанима широм света до почетка двадесетог века. Четрдесет година прошлог века људи су их ловили скоро до истребљења. 2002. године је процењено да је било од 5,000 до 12,000 плавих китова у свету. Пре почетка ловљења, највећа популација ових китова од 239,000 је живела око Антарктика, али данас живи много мања концентрација од тек 2,000 у североисточном Пацифику, Антарктичком и Индијском океану. Постоје још две групе у северном Атлантику и још најмање две на Јужној Хемисфери.
Садржај |
[уреди] Еволуција и таксономија
Плави китови припадају породици Balaenopteridae, породици у коју још спадају грбави кит, перајасти кит и сардински кит. Верује се да се ова породица разишла од осталих породица подреда Mysticeti давно, још на половини олигоцена. Плави кит је сврстан као једна од седам врста китова рода Balaenoptera; међутим, ДНК узорак је показао да су плави китови у ближем сродству са грбавим и сивим китовима него са осталим китовима овог рода.
Посебан назив musculus је латинског порекла и може значити "мишићавост", али такође може значити и "мали миш". Лине, који је дао име овој врсти 1758. године, знајући ово, желео је да на смешан начин да иронично "дупло" значење (ово "дупло" се односи на величину).
Научници класификују ове китове у три подврсте: B. m. musculus која се састоји од северно-атлантских и јужно-пацифичких популација, B. m. intermedia коју сачињава популација из јужног океана и B. m. brevicauda (познат као и пигмејски плави кит) који живе у Индијском океану и јужном Пацифику.
[уреди] Особине и понашање
Плави кит има дуго, заоштрено тело. Глава је равна и у облику слова U на којој се налази упадљива дебела ивица која се креће од отвора за дисање до врха горње усне. Предњи део усана је дебео и прекривен усима, налик на мекане зубе, којих има око 300 (свака дуга 1 метар) и који висе од горње вилице до унутрашњости уста. Леђно пераје је мало, видљиво само приликом зарањања кита у воду. Свака јединка има различит облик леђног пераја. Налази се отприлике на ¾ дужине тела. Када дише, кит испушта спектакуларан усправан стуб воде (висине до 12, обично 9 метара) који се може видети на даљину од више километара по ведром дану. Капацитет плућа му је 5,000 литара. Пераја су од 3 до 5 метара дугачки. Горња страна је сива и ограничена танком белом линијом. Доња страна је бела. Глава и врх репа су обично уједначено обојени. Леђа и понекад пераја су ишарани. Плави китови пливају брзином до 50 km/h, док је стандардна брзина око 20 km/h. Приликом храњења, успоравају до брзине од 5 km/h. Углавном живе самостално, или са другим индивидуама. Виђено је око 50 китова заједно на месту са великом концентрацијом хране разбацатим на мањој површини. Плави китови не формирају веће друштвене групе за разлику од осталих китова плочана.
[уреди] Величина
Верује се да је плави кит највећа животиња која је икада живела на планети. Највећи познати диносаурус је био Аргентиносаурус који је живео у мезозоичком периоду и тежио је 90 тона. Најдужи китови икада измерени су биле две женке од по 33.6 и 33.3 метара. Међутим, најдужи кит измерен од стране научника из америчке Националне лабораторије за морске сисаре је био дуг 29.9 метара - отприлике исте дужине као авион Боинг 737. Језик плавог кита је величине слона и 50-ак људи може да стане у његова уста. Али, димензије гркљана плавог кита су толико мале, да не може да прогута објекат шири од лопте за плажу. Срце је величине омањег аутомобила и највеће је од свих осталих животиња. Човечја беба би могла да се увуче у аорту плавог кита која има 23 cm у пречнику. Током првих седам месеци живота, младунче плавог кита попије око 400 литара млека сваког дана. На свака 24 часа, младунчад се угоје око 90 килограма. На самом рођењу теже и до 2700 kg, колика је тежина одраслог нилског коња. Животиње дуге до 27 метара су тешке између 150 до 170 тона. Најтежи кит је била женка која је тежила 177 тона.
[уреди] Животни циклус
Парење почиње касно у јесен и траје до касно у зиму. Мало је познато о парењу и размножавању. Женке рађају на почетку зиме на сваке две до три године после трудноће која траје 10-12 месеци. Младунче тежи око 2.5 тоне и дуго је 7 метара. Док младо сиса, мајка није у могућности да се храни. Када престане да сиса, после шест месеци, младунче удвостручује своју дужину. Полна зрелост мужјака достиже се са 8-10 година, када су они већ дугачки око 20 метара. Женке су полно зреле већ са пет година, када су дугачке 21 метар.
