Пост

Из пројекта Википедија

Пост представља уздражвање од одређене врсте хране ("мрсне"), као и од сваког облика грешних дела, помисли и жеља. Практикује се у великом броју религија. Овај текст описује пост онако како се разуме у православној хришћанској цркви.

Поред молитве, и свега што служи духовном животу, Свети Оци приписују и посту нарочиту важност. Они су посматрали тело и душу као једну целину и тако их и третирају у свим њиховим манифестацијама. Душа делује на тело како живоносно, тако и смртоносно, што у обратном случају исто и за тело значи. Нема остварења ни испуњења човекове личности ако све силе душе: разум, воља и осећање, као и тело узајамно не суделују. Али, то није могуће постићи без прихватања поста, и душевног и телесног.

[уреди] Сврха и намена поста

Пост не значи да се само уздрлавамо од мрсне хране, већ у првој линији то је одрицање од злочестивих мисли, жеља и дела. Телесни пост је свакако неопходно помоћно средство за успешну борбу против страсти, нарочито против гордости која је корен сваког даљег зла. Тело које у греху има заједничко учешће са душом, треба са њом у и врлинама да има учешћа. Стваран пост је у првој линији уздржавање од сваке похотљивости. Без духовног поста, кажу оци, сам телесни пост Бог не прихвата. Пост има у првом реду духовни смисао и он је органски повезан са целокупним духовним животом. Стварни пост приводи човека смирењу. А у смирењу човек стиче сазнање, да за човека спасење лежи једино у Богу, у његовој свемилости. Код стицања свих врлина и код испуњења свих заповести, Свети Оци придају врлини расуђивања највећу важност. Расуђивање значи дар разликовања онога што је корисно, и онога што је штетно - тамо где је истина, и тамо где је лаж.

[уреди] Порекло поста

Утемељитељ хришћанскога подвига, Спаситељ наш Исус Христос, уочи ступања у подвиг искупљења рода људскога, укрепио је себе дуготрајним постом. И сви подвижници, почињући да служе Господу, наоружавали су се постом и нису друкчије ступали на пут Крста но спроводећи пост.

Боговидац Мојсије после поста од четрдесет дана усудио се да се попне на врх горе Синаја, и да прими од Бога плоче са десет заповести.

Пророк Самуило био је плод поста. Његова мајка Ана, пошто је постила, помолила се Богу: "Господе сила, помилуј ме и подари ми дете, па ћу га посветити Теби".

Великог јунака Сампсона је пост учинио непобедивим. Преко поста је зачет у утроби матере своје. Пост га је родио. Пост га је одојио. Пост га је одхранио. Онај пост којег је одредио анђео: "Дете које ћеш родити, не треба да окуси ништа од плодова винограда. Неће пити вина нити било које друго опојно пиће". Док је Сaмпсон живео са постом, побеђивао је на хиљаде Филистејаца, рушио врата утврђених градова, задавио рукама лава. Међутим када је напустио пост и Далилда га навела на пијанство и у блуд, био је заробљен, ослепљен и исмејан од својих непријатеља.

После поста од четрдесет дана удостојио се пророк Илија да се сретне са Господом лицем у лице. После поста васкрсао је умрло дете и показао се јачим од смрти. После поста затворио је небо да не пада киша за три и по године. То је учинио да би омекшао тврдокорност срца Израиљаца који су се били предали разврату и безакоњу. Тако је изазвао принудни пост у целом народу, док се не покају и исправе своје грехе, који су проистекли од удобног и разнеженог живота.

Пророк Данило, који за двадесет дана није окусио хлеба нити пио воде, поучио је чак и лавове да посте. Гладни лавови нису га растргли, као да је имао тело од камена или бакра или неког другог тврдог материјала. Пост је ојачао тело Пророка и учинио га неповредивим за зубе звери, као што боја чини гвожђе неповредивим за рђу.

Живот Светог Јована Крститеља био је непрекидни пост. Није имао ни кревета, ни трпезе, ни имања, ни стоке, ни магацине хране, нити било шта друго од онога што се сматра неопходно за живот. Но управо због тога Господ је посведочио да је он "највећи од рођених од жене".

Пост је подигао до трећег неба и Св. Апостола Павла. Њега чак убраја у невоље и страдања која је поднео у своме мисионарском раду за славу Божију и спасење људи.

Ниневљани, да нису постили и они сами и њихова стока, не би избегли катастрофу.

Пост је моћно оружје против демона. "Овај род (демонски) не изгони се ничим другим, до само молитвом и постом", рекао је Господ Након истеривања демона који је био обузео једног младића.

[уреди] Начин провођења поста

Ми не треба да умртвљујемо своје тело, него своје страсти. Пост се не састоји толико у томе да се једе ретко, колико да се једе мало. Неразуман је онај посник који ишчекује одређени час, а онда се за трпезом сав предаје ненаситој наслади, и телом и умом. Што се тиче хране, треба се чувати и тога да не будемо пробирљиви, гледајући које је јело укусно а које није...

Храну уопште треба узимати свакога дана толико да се тело окрепи и буде пријатељ и помоћник у вршењу добродетељи (врлине). Иначе, може да се деси да од изнурења тела и душа онемоћа. Не може свако да прими на себе строго правило уздржања или то да се лиши свега што му може послужити за олакшање немоћи. Петком и средом, нарочито у време четири велика поста, храну узимај једном дневно, и Анђео Господњи ће се приљубити уз тебе.

[уреди] Постови у Православној Цркви

[уреди] Велики годишњи постови

Васкршњи Пост (Велики, Часни) - 7 седмица
Петровски Пост (Апостолски) - (трајање зависи од датума када пада Васкрс, око 40 дана)
Госпоински Пост (Богородичин) - 2 седмице
Божићни Пост - 40 дана

[уреди] Једнодевни постови

Дан пре Богојављења
Дан Воздвижења Часног Крста - Крстовдан
Дан Усековања главе Св. Јована Крститеља
Свака среда и петак (сем за време трапавих седмица)

[уреди] Општа правила поста

Неки су постови строжији од других. Најстрожији су Васкршњи и Госпоински пост. За време тих постова, уље је дозвољено само суботом и недељом, као и на извесне празнике. Тако на пример, пост је на дан Светих Четрдесет Мученика разрешен на уље и вино. Употреба рибе, уља и вина дозвољена је на празник Цвети као и на Благовести, уколико не падају за време Страсне седмице. За време Богородичиног поста, риба је дозвољена само на празник Преображења Господњег, док се осталим даним пости на води (осим суботом и недељом, када је разрешено на уљу).

Петровски и Божићни постови су мање строги. Средом и петком се пости на води, а другим данима је дозвољено јести на уљу. 3а петровски пост је дозвољено јести рибу свакога дана, осим среде и петка, а божићни пост дозвољава да се риба једе само суботом и недељом, као и на празник Ваведења Пресвете Богородице (без обзира у који дан падне). Уколико славите славу за време поста (Свети Никола) тога дана, дозвољена је и риба. Такође, уколико ваша слава пада ван поста, али у среду или петак, треба да је посна.

Има дана који се посте посебно строго на води, или једемо само једном дневно (увече) хлеб и воду – обично на Велики Петак - до 3 сата послеподне (изношења плаштанице), после чега се узима лаган оброк "на води". Прва три дана Васкршњег поста се такође посте посебно строго, као и последња недеља поста. Такође, у току васкршњег поста на води, среда и петак се увек посте посебно строго.

Ово су најосновнијa правила поста. Сваки Хришћанин би пре почетка поста требао да поразговара са својим свештеником или духовником и утврди која врста поста одговара највише његовим духовним и физичким снагама. Не може свако да прими на себе строго правило уздржавања или да се лиши свега што му је потребно за олакшање немоћи. Овде спадају нарочито деца, стари, болесни, труднице и дојиље, као и они који обављају тешке физичке послове. Пост може бити олакшан под назором духовника, али никако укинут.

Погледајте у црквени календар, неке недеље су разрешене поста ("трапаве седмице"). Нпр. недеља после Васкрса је разрешена на пост у среду и петак као и недеља после Божића.