Референдум о независности Црне Горе 2006.
Из пројекта Википедија
Други Референдум о независности Црне Горе је одржан 21. маја 2006. године. Први је одржан 1992. године.
Референдунско питање је гласило: "Желите ли да Република Црна Гора буде независна држава са пуним међународно-правним субјективитетом?". Понуђени одговори су били ДА (пропагирао "Блок за независну Црну Гору" с лидером Милом Ђукановићем) и НЕ (пропагирао "Блок за очување Државне Заједнице Србије и Црне Горе" с лидером Предрагом Булатовићем).
Да би референдум био легитиман, била је потребна излазност од преко 50% уписаних бирача, а да би била донета одлука о независности, за њу се морало определити преко 55% изашлих. Излазност је била далеко изнад 50%. У медијима (и политичком кругу Блока за независност) се спекулисало са такозваном сивом зоном, односно да је за независност гласало више од 50% гласача, а мање од 55%, мада је Европска унија јасно ставила до знања да не постоји никаква сива зона, односно Црна Гора ће постати независна држава, само онда ако та опција буде изгласана од 55% и више бирача. Према прелиминарним резултатима Референдумске комисије, Црна Гора је постала независна и суверена држава. За пријем у Уједињене нације као и остале међународне институције власти у Подгорици ће морати да поднесу званичну молбу. Србија као једна од чланица државне заједнице и сада већ независна и суверена држава, аутоматски наслеђује чланство у свим међународним институцијама, како је и било одређено Уставном повељом Србије и Црне Горе.
Садржај |
[уреди] О референдуму
Власт и опозиција у Црној Гори сагласили су се да референдум буде одржан 21. маја, а не 14. маја, како је то раније предложила Европска унија. Председник Црне Горе Филип Вујановић, је тада саопштио, да ће скупштини предложити датум референдума и формулисано референдумско питање одмах пошто парламент усвоји Закон о референдуму.
Вујановић је такође саопштио да ће поштовати одлуку власти и опозиције да се локални и парламентарни избори одрже истовремено - на јесен. Председник Црне Горе је изразио уверење да ће прихватањем закона о референдуму процес изјашњавања грађана имати пуну легитимност.
Председници Социјалистичке народне партије Предраг Булатовић, Народне странке Предраг Поповић и Демократске српске странке Ранко Кадић, пак, у заједничком саопштењу после састанка са Лајчаком навели су да су од словачког дипломате тражили да се уреди медијско праћење референдумског процеса. Од Лајчака је затражено да се обезбиједи испуњавање законских норми, које се односе на доношење новинарског кодекса и посебних правила у јавном сервису.
Представнику ЕУ је речено да треба усагласити и поступак финансирања кампање, а Лајчак је представнике опозиције обавестио да је у току поступак кандидовања председника републичке референдумске комисије. Председник републичке референдумске комисије биће странац. Председник црногорске скупштине Ранко Кривокапић сазвао је за среду седницу на чијем дневном реду се налази Предлог закона о рефрендуму о државно-правном статусу Црне Горе.
[уреди] Српско држављанство
Многи Црногорци који живе и раде у Србији, пред референдум масовно су подносили захтеве за добијање српског држављанства.
[уреди] Посматрачи
[уреди] 3.300 посматрача
Републичка референдумска комисија Црне Горе до сада је издала службена овлашћења за више од 3.330 домаћих и страних посматрача, који ће надгледати референдумско изјашњавање 21. маја.
Како јавља РТЦГ, Референдумски процес ће, према тренутним подацима комисије објављеним на њеном Интернет сајту, надгледати посматрачи из 22 домаће и стране организације, институције и установе.
[уреди] Надзор референдума од стране Европске уније
Делегација Парламентарне скупштине Савета Европе од 15 чланова пратила је референдум у Црној Гори, саопштено је из седишта те организације у Стразбуру. Делегација, коју је предводио Жан-Шарл Гардето, дошла је у Подгорицу 19. маја, где се састала са представницима блока за независност и блока за заједничку државу, представницима владе, медија и надлежним за организацију референдума.
[уреди] Резултати
Резултати референдума | ||||
---|---|---|---|---|
ДА | 55.5% | |||
НЕ | 44.5% | |||
Укупна излазност | 86.3% | |||
[уреди] Проглашење независности
Црногорски парламент је 3. јуна 2006. године усвојио Одлуку о независности, чиме је Црна Гора, после 88 година, поново постала самостална држава. Формалном проглашењу независности Црне Горе у Скупштини нису присуствовали посланици Блока за заједничку државу, јер нису признавали резултате референдума.
Одлуку о независности присутни у сали пропратили су дуготрајним аплаузом. Блок за заједничку државу одбио је да прихвати резултат референдума, наводећи да референдум није био фер и демократски и да не представља прави израз воље грађана Црне Горе.
[уреди] Види још
18. март Црна Гора преузела војску
19. март Мило Ђукановић изјавио да нема ничег спорног у одлуци ВСО
23. март Споразум о заједничкој кампањи на референдуму
19. маj Предреферендумска тишина
21. маj Данас референдум
04. јун Скупштина Црне Горе прогласила независност