Србија и Црна Гора

Из пројекта Википедија

Државна Заједница СЦГ
Državna Zajednica SCG


Застава	Грб

Србија и Црна Гора 2003. год.

Највеће место

Београд,
1.576.124 ст. (2002)

102.350 km²

10.829.175 (2005)

Постојала

од 2003. до 2006.

Државна Заједница Србија и Црна Гора (СЦГ) је бивша заједница коју су чиниле државе Србија и Црна Гора. 21. маја 2006. је Црна Гора на референдуму изгласала независност, а 3. јуна исте године је Парламент Црне Горе прогласио независност и од тада СЦГ више не постоји.

Србија и Црна Гора је била европска земља која је наследила бившу Савезну Републику Југославију. Главни град Државне Заједнице Србија и Црна Гора је био Београд, а у Подгорици се налазио Суд Србије и Црне Горе.

СЦГ се граничила са Мађарском, Хрватском и Босном и Херцеговином на западу, Румунијом и Бугарском на истоку, и Албанијом и Македонијом на југу.

Постојање СЦГ је било регулисано кроз уставну повељу донету 4. фебруара 2003.

[уреди] Историја

Кад је Државна Заједница Србије и Црне Горе основана (односно Савезна Република Југославија) 1992. године, Уједињене нације и многе поједине државе (поготово САД) нису хтеле да је признају као наследника СФРЈ.

Савезна Република Југославија (СРЈ), како се федерација тада звала, примљена је у Уједињене нације 2000, након вишегодишњег искључења.

Србија и Црна Гора су 2002. године склопиле нови споразум о наставку сарадње, који је између осталога укинуо име "Југославија". 4. фебруара 2003. Скупштина је створила државу под именом Државна Заједница Србија и Црна Гора (тако да је исправно рећи Србија и Црна Гора је..., а не Србија и Црна Гора су... ако се односи на државну заједницу).

25. априла 2005. године Савет министара Европске уније потврдио је позитивну Студију о изводљивости преговoра о склапању Споразума о стабилизацији и асоцијацији са Србијом и Црном Гором. (Целовит текст на српском језику можете погледати овде.) Студија предвиђа тзв. принцип двоструког колосека у придруживању двеју држава чланица, и не односи се на територију Косова и Метохије.

21. маја 2006. је Црна Гора на реферндуму излгасала независност, а 3. јуна исте године је Парламент Црне Горе прогласио независност и од тада СЦГ, последњи остаци некадашње Југославије, више не постоји.

[уреди] Држава

Привреда се упола смањила од 1990. године због лошег управљања, међународних санкција и штете због рата на Косову и Метохији. Након збацивања председника Слободана Милошевића у октобру 2000, коалициона влада је увела мере за стабилизацију и агресивни програм реформе тржишта.

Србија и Црна Гора, француска разгледница, I.св.рат

Чланство у ММФ-у обновљено је 2000. Донаторска конференција Светске банке и Европске комисије одржана 2001. и сакупљено је 1,3 милијарди долара за државно реструктурирање СЦГ. 2001. договорено је да ће се отписати 66% дуга од 4,5 милијарди долара према Париском клубу, а такође извршен је сличан отпис за 2,8 милијарде долара дуга према Лондонском клубу.

Црна Гора је одвојила своју управу од федерације и Србије још током Милошевићеве власти. Током свог постојања унутар СЦГ, имала своју централну банку, користила евро као службену валуту, наплаћивала своју царину и имала свој буџет.

Покрајина Косово и Метохија, под управом УН-а, прима финансијску и техничку помоћ од међународне заједнице. Службене валуте су евро и српски динар, док УН-ова управа прикупља порезе и управља буџетом.

Сложеност политичких односа Србије и Црне Горе и спора приватизација кочили су развитак. Споразуми са ММФ-ом, а поготово порески услови, су били важан елемент у одређивању политике. Велика незапосленост била је један од кључних политичко-економских проблема.

[уреди] Државно уређење

Мапа Србијe и Црнe Горe

Републике и покрајине које су чиниле некадашњу СЦГ:

Србија Република (Београд главни град Србије и главни град СЦГ)
- Војводина Аутономна Покрајина (Нови Сад главни град)
- Косово и Метохија под управом УН, коначни статус није одређен (Приштина главни град)
Црна Гора Република (Подгорица главни град Црне Горе и главни град за судство СЦГ)

[уреди] Географија

За више информација погледајте Географија Србије и Црне Горе.

Србија и Црна Гора је покривала површину од 102.350 km², са 199 km обале. Рељеф је био изразито разноврсан. Значајан део Србије је у равницама и нижим брдима (осим југа који је планински) а већи део Црне Горе покривају високе планине. Србија не излази на море, целокупна обала отпада на Црну Гору. На црногорској обали се налази једини фјорд у јужној Европи. Клима је разноврсна на сличан начин. Север има континенталну климу (хладне зиме и врућа лета); централна област је комбинација континенталне и медитеранске климе; док на југу преовлађује јадранска клима дуж обале, а унутрашњост има врућа и сува лета и јесени, и релативно хладне зиме са много снега.

Београд, са 1.717.863 становника по цензусу је био највећи град Србије и Црне Горе. Остали значајни градови су били Ниш, Нови Сад, Крагујевац, Подгорица, Суботица, и Приштина, сваки са око 100.000 - 300.000 становника.

Види још: Национални паркови Србије и Црне Горе

[уреди] Привреда

За више информација погледајте Привреда Србије и Црне Горе.

Лоше управљање економијом током дугог периода економских санкција, и штета коју је претрпела југословенска инфраструктура и индустрија током НАТО бомбардовања, је преполовило привреду из 1990. Од свргавања бившег председника, Слободана Милошевића, октобра 2000, коалициона влада ДОС-а је увела мере за стабилизацију, и започела агресивни програм за опоравак тржишта. Након обнављања чланства у Међународном монетарном фонду, децембра 2000, Југославија је наставила да се реинтегрише у међународну заједницу, поново се учланивши у Светску банку (ИБРД) и Европску банку за обнову и развој (ЕБРД). Светска банка-Европска комисија су спонзорисале донаторску конференцију која је одржана у јуну 2001, и на којој је прикупљено 1,3 милијарде долара за економско реструктурирање. Споразум о репрограму дога од 4,5 милијарде долара према Париском клубу је закључен у новембру 2001; договорен је отпис 66% дуга; сличан договор о олакшању комерцијалног дуга од 2,8 милијарде долара према Лондонском клубу је постигнут у јулу 2004; 62% дуга је отписано.

Црна Гора је одвојила своју привреду из савезне управе током Милошевићеве ере. Сада обе републике имају одвојене централне банке, различите валуте - Црна Гора користи евро, док је у Србији динар званично средство плаћања. Две републике такође имају различите нивое царине, одвојене државне буџете, министарства унутрашњих послова и владе.

На Косову и Метохији су званична средства плаћања динар и евро, а УНМИК сакупља порезе и управља буџетом.

Комплексност политичких односа у Србији и Црној Гори, спор напредак у приватизацији, и стагнација у европској привреди, отежавају напредак привреде Србије и Црне Горе. Договори са ММФ-ом, посебно захтеви за фискалном дисциплином су важан елемент у формирању економске политике. Висока стопа незапослености остаје кључни економски проблем. Корупција такође представља велики проблем, са великим уделом сивог тржишта и високим степеном умешаности криминала у привреду.

[уреди] Саобраћај

Србија, а поготово долина реке Мораве, описује се као "раскрсница истока и запада", због чега је имала бурну историју. Та је долина најлакши начин да се копном стигне из континенталне Европе у Грчку и Малу Азију.

Главне европске трасе које иду кроз Србију су Е-75, Е-70 и Е-80. Е-763/Е-761 је најважнији пут који повезује Србију и Црну Гору.

Дунав, важна међународна река, тече кроз Србију. Највећа морска лука је Бар у Црној Гори.

[уреди] Демографија

За више информација погледајте Демографија Србије и Црне Горе.

Еволуција демографије Србије и Црне Горе у последњој деценији

Србија и Црна Гора је демографски разноврснија од већине других европских земаља. По попису из 1991, најзаступљеније нације су Срби (62,6%), Албанци (16,5%) и Црногорци (5%). Такође су значајне популације Мађара, Рома, Бугара, Македонаца, Румуна и других источно романских народа (укључујући Арумуне, Меглено-Румуне и Влахе), и на десетине других словенских народа - Бошњаци, Хрвати, Буњевци, Шокци, Горанци, Јањевци, Русини, Словаци, Муслимани (националност и Југословени. Одређен број грађана се изјашњава као Египћани и Ашкалије. Ове две групе су раније сматране Ромима који су веровали да потичу из данашњег Египта и Израела. Највећи део етничке разноврсности отпада на Косово и Метохију и Војводину. Велика албанска популација се углавном налази на Косову и Метохији, уз мању бројност у општинама Прешево и Бујановац у централној Србији, и на југо-истоку Црне Горе (општина Улцињ). Велика бошњачка популација живи у области Санџак на граници Србије и Црне Горе:

Укупно Србија и Црна Гора - 10.019.657

Србија (укупно): 9.396.411
- Војводина: 2.116.725
- Централна Србија: 5.479.686
- Косово: 1.800.000
Црна Гора: 623.246

Ваћи градови (преко 100.000 становника) - подаци из 2002. (2003. за Подгорицу, 2005. за Нови Сад):
- Београд: 1.717.863 (2.000.000 шире језгро)
- Нови Сад: 255.071 (333.895 шире језгро)
- Приштина: 500.000 (незванично, није било пописа од 1991.)
- Ниш: 253.400 (295.000 шире језгро)
- Крагујевац: 212.000 (265.000 шире језгро)
- Подгорица: 139.500 (169.000 шире језгро)
- Призрен: 120.000 (180.000 шире језгро)
- Суботица: 99.471 (149.000 шире језгро)
- Зрењанин: 80.000 (132.000 шире језгро)
- Чачак: 80.000 (120.000 шире језгро)
- Краљево: 80.000 (135.000 шире језгро)
- Панчево: 78.000 (130.000 шире језгро)
- Смедерево:78.000 (120.000 шире језгро)
- Нови Пазар: 76.000 (110.000 шире језгро)
- Лесковац: 76.000 (160.000 шире језгро)
- Крушевац: 75.000 (135.000 шире језгро)
- Шабац: 74.000 (125.000 шире језгро)