Ричард III
Из пројекта Википедија
Ричард III (2. октобар 1452. – 22. август 1485.), енглески краљ од 1483. до своје смрти.
Био је брат енглеског краља Едварда IV У младости био је поверен на бригу грофу од Ворвика који је његовом брату Едварду IV помогао да задобије круну, и оженио је његову млађу кћер Ен Невил која је била удовица иза покојног Едварда, сина и наследника краља Хенрика VI. С њом је имао сина који је умро у када је имао једанаест година.
Током братове владавине истакао се лојалношћу, те као војни заповедник, због чега га је брат наградио титулом војводе од Глочестера и великим земљишним поседима у северној Енглеској. Након братове смрти владао је кратко као регент с титулом лорда протектора младог краља Едварда V. Но Ричард није исказивао лојалност младом краљу него је, уз помоћ Хенрија Стафорда, војводе од Бакингема (који је имао лични и породични сукоб са Едвардовом мајком Елизабетом Вудвил) пред Парламентом покренуо поступак којим је желио да докаже да његов нећак нема легитимитет да наследи енглеску круну.
25. јуна 1483. године Парламент је прогласио младог Едварда V и његовог млађег брата Ричарда, грофа од Шрузберија (остала деца била су женског пола), нелегитимним наследницима круне, јер је доказано да је Ричардов покојни брат Едвард IV, пре него штп се оженио са Елизабет Вудвил већ био ожењен са Лејди Елеонор Батлер, па је стога брак са Елизабет био неваљан и деца рођена у том браку незаконита. Како су друга Ричардова браћа умрла пре покојног Едварда IV, Ричард је био једини законити наследник круне јер није имао противкандидата за престо. Млади краљ Едвард V и његов брат Ричард од Шрузберија заточени су, тобоже ради властите сигурности, у Лондон Тауер и никада више нису виђени. Највероватније су убијени, а за што се оптуживало Ричарда и војводу од Бакингема али без доказа. Ричард се, следом наведених догађања, дао 6. јула 1483. крунисати за енглеског краља под именом Ричард III.
Ричард је знан као побожан и способан владар, војник и организатор, но, нити у једном тренутку своје владавине, није задобио поверење високог племства које га није сматрало легитимно изабраним краљем. Након преузимања круне и уморства младог краља Едварда V и његовог брата Ричарда од Шрузберија, уклонио је утицај клана Вудвил (породице удовице покојног Едварда IV), али је и даље био политички врло рањив јер је својим сумњивим преузимањем власти поделио до тада уједињене припаднике и поборнике клана Јорк.
Током Ричардове владавине догодило се неколико побуна његових опонената. Прва побуна била је поведена од стране клана Вудвил, али ју је Ричард брзо угушио.
Друга побуна, 1483. године, била је предвођена Хенријем Страфордом, војводом од Бакингема, истим оним који је Ричарду свесрдно помогао да се успне на трон, али се у међувремену с њиме политички разишао и окренуо му леђа. Ричард је уз помоћ среће и својих војних способности успио свладати ову побуну, те је војно поразио војводу од Бакингема и дао му одрубити главу.
Трећа и најважнија побуна била је она Хенрика Тудора, припадника велшке породице Тудор из Пенмyнyда, чији је отац Едмунд био оженио Маргарет Бофорт, наследницу бочне сродничке линије клана Ланкастер. Како је усправна сродничка линија клана Ланластер била прекинута смрћу Хенрика VI и његовог сина Едварда, син Едмунда Тудора, Хенрик Тудор постао је неочекивани носитељ ланкастерских надања у борби против клана Јорк. У бици код Босворта 22. августа 1485. Хенрик Тудор је уз помоћ француских снага напао Ричарда који је имао врло слабу потпору енглеског водећег племства и због тога издан од преосталог дела племства, те га тешко поразио при чему је Ричард погинуо на бојном пољу. Он је био поседњи енглески краљ који је погинуо у борби, и последњи краљ из династије Јорк и његовим поразом завршили су Ратови двеју ружа. Како је Ричардов једини син умро са једанаест година, па исти није имао наследника, победник у бици код Босворта Хенрик Тудор прогласио се 1485. године (две године након почетка Ричардове владавине) енглеским краљем и био је зачетник енглеске краљевске династије Тудор.
Према предању, а и тврдњама многих историчара, Ричард је упамћен као зла и властохлепна особа, заслужна или барем оптуживана за многа злодела као што су на пример убиство Хенрика VI, личну егзекуцију брата Џорџа који је био издао заједничког брата Едварда IV, убиство Едварда (сина Хенрика VI) чију је удовицу Ен Невил накнадно (наводно под присилом) оженио, убиство те исте супруге, и сумњиво развлашћивање и убиство младог краља Едварда V и његовог брата Ричарда од Шрузберија. Но "најзаслужнији" за лошу репутацију Ричарда III је Вилијам Шекспир који је његову кратку владавину описао у својој историјскок драми "Ричард III", а која је вероватно утицала на многе генерације, не само историчара.
