Свети Данило архиепископ српски
Из пројекта Википедија
Свети Данило архиепископ српски је син богатих и богољубивих родитеља. У младости добро васпитан. Краљ Милутин га узео на свој двор, но он из велике љубави према Богу одбегне и замонаши се у Кончулском манастиру украј Ибра. Доцније био игуман Хиландара и претрпео много од пљачкашких латинских крстоносаца. Био епископ бањски, потом хумски и најзад архиепископ српски, који је столовао у тврдом Маглич-граду. Од почетка па до краја био строги подвижник. Имао нарочити дар суза. Измирио краља Краљ Драгутина и Милутина, потом Милутина и Стевана Дечанског. Борио се крепко против Латина као и против богумила. Под његовим надзором зидани су манастири Бања и Дечани. Обновио и сазидао многе цркве. Написао Родослов српских краљева и светитеља. Неуморан у служби Богу до краја живота он се упокојио мирно у време цара Душана, ноћу између 19. и 20. децембра 1338. године. Велики јерарх, велики подвижник, велики трудољубац и велики родољуб.
Српска православна црква слави га 20. децембра по црквеном, а 2. јануара по грегоријанском календару.
Напомена: Овај текст или један његов део је преузет из охридског пролога светог владике Николаја Велимировића.
[уреди] Неколико одломака из важнијих житија:
- Знамење Краљу Драгутину
- Зидање манастира Граца
- Рат Краља Милутина са Кнезом Шишманом
- Рат Краља Дечанског са бугарским Царем
- Састанак Цара Андроника и Краља Душана код Солуна
