Свети Иполит Римски
Из пројекта Википедија
 |
Предложено је да се овај чланак или један његов део споји са чланком Свештеномученик Иполит. (Разговор) |
Окрутна је била судбина овог обдареног свештеника сјајне интелигенције и велике културе који је јасно уочио да његову цркву воде један епископ скучених видика и малог знања (мисли се на папу Зафирина) и један роб сумњиве прошлости и дискутабилне теологије (мисли се на папу Калиста Првог).
Иполит је био Грк из Александрије, ученик цењеног Иринеја, једног од најплоднијих црквених писаца на Западу.С таквим квалитетима Иполит се није могао помирити са избором Калиста за новог римског епископа. Сваки Калистов декрет о покајању видео је као опортунистички чин и маневар за привлачење широких маса, спуштајући ниво моралних захтева до дна. Критиковао је оштро Зафирина али се отворено обрушавао на Калиста стварајући са својим присталицма својеврсну шизму (раскол). Његово незадовољство настављено је током епископата Урбана I као и током Понтијевог управљања црквом. Током 235. Иполит и Понтијан затворени су по наређењу цара Максимина. Иако међусобни противници,као робијаши нашли су се у истом каменолому на Сардинији. За време робије у међусобним разговорима противници су дошли до заједничког закључка о својим таштинама и сујетама али и о својим амбицијама.Измирили су се па Иполит верницима шаље поруку:Останите верни својој католичкој цркви. (овде појам католичка има смисао целине,општости и васељенског обима). Обојица умрли су исте године као мученици.Фабијан,нови епископ града Рима вратио је њихове мошти у Рим где су сахрањене истога дана 13. августа 236. године. Потомци су им опростили људске слабости и славе их као свеце.
