Сибирски тигар
Из пројекта Википедија
| Сибирски тигар | ||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 |
||||||||||||||||
| Таксономија | ||||||||||||||||
|
||||||||||||||||
|
|
||||||||||||||||
| Panthera tigris altaica Temminck, 1844 |
||||||||||||||||
|
|
||||||||||||||||
| Екологија таксона | ||||||||||||||||
|
|
Сибирски тигар (Panthera tigris altaica) или манџурски тигар становник је Азије. То је дивна, прекрасно украшена и обојена мачка. Витка је, виша и лакше грађена мачка од лава. Сибирски тигар може бити дуг од врха њушке до краја репа чак до 4 метра. Висина до рамена може бити до 1,10 метара, што га чини највећим и наснажнијим међу тигровима. Тежина коју може досећи прелази невероватних 300 килограма. Црне пруге на тигрову рђаво-жутом крзну предивно су распоређене по целом телу; не постоје две идентичне животиње, а пруге се могу упоредити са отиском прстију код човека. Основна боја на леђима је тамнија, са стране мало светлија. Са доње стране тела и унутрашњост ногу крзно је беле боје. Длака сибирског тигра је дужа и гушца од длаке осталих тигрова, а што је последица околине у којој он живи (Сибир). Глава му је округла, урешена мањим ушима, на којима са задње стране долази по једна већа бела мрља. Очи су му жутосмеђе, а њушка нешто краћа од њушке лава. Бркови дужине и до 20 цм украс су главе, док с бочних страна образа има дужу длаку. Језик му је дуг и храпав, а у чељустима има снажне очњаке с врло оштрим рубом с унутрашње стране, попут ножа, а њихова дужина сеже и до 6 цм. На дугим и снажним ногама има огромне шапе с пет прстију с оштрим и дугим канџама, које према потреби увлачи или извлачи. Реп сибирског тигра је дугачак чак 100 цм, свјетлији и украшен тамним колутовима.
[уреди] Особине
Самачки живот прекида се једино у доба парења када се друже две животиње супротних полова. Своју територију, који љубоморно чува, обележава огреботинама по стаблу и уринирањем. Тигар није искључиво ноћна животиња, среће се у било које доба дана, где вреба плен на рубовима шума, у густој трави или поред стазе којом пролазе животиње. Омиљена су му места уз реке и појилишта. Најчешће креће у лов почетком сумрака или у рано јутро пре изласка сунца. Врло је брз и нечујно се креће, може одскочити врло далеко, и врло високо. Лош је пењач. Воли воду, добар је пливач. Те његове особине стављају у опасност остале животиње за које нису сигуран заклон ни поток ни река, које у лову без потешкоћа преплива. У природи лови и мале и велике животиње, а посластица су му дивље свиње. Кад су велике зиме и у недостатку хране лови ће и мишеве. Када лови, тигар вреба, изненада се муњевито баца на жртву и забада канџе дубоко у леђа жртви. Убијену животињу одвлачи дубоко у густиш, где једе до ситости. Зна се и преждеравати, може да поједе и преко 20 кг меса, након чега цео дан спава, прекидајући сан једино одласком на појило. Он није избирљива животиња, једе све, од коже са крзном па све до костију. Тигрови су плашљиве животиње, када први пут сретне човека најверојатније ће се уплашити и побећи, али тигрови који често у природи долазе у контакт са човеком увиде да је човек лаган плен.
Женка сибирског тигра мања је од мужјака, али има сва обележја као и мужјак. Сибирска тигрица постаје полно зрела са 3 - 4 године, као и мужјак. Пари се десетак дана, а некад и дуже. Након парења женка је гравидна од 105 до 108 дана. Неколико дана пре окота припрема гнездо. Три дана пре окота сисе се напуне млеком и видно обесе. Време окота траје и до 9 сати зависи колики је број младунаца. Тигрица у леглу има 3 - 4 младунца, који се легу у размацима од 1 до 2 сата. Како се младунци коте, мајка их брижно суши лизањем и одгриза пупчану врпцу, и за кратко време мали тигрић налази сису и почиње повлачити прво млеко. Младунци већ са 2 - 3 недеље отворе очи, али још не виде, тек са 4 недеље потпуно прогледају. Са 2 месеца старости почињу јести месо, а млеко сисају све до 7 месеци старости, некад и дуже. Младунци је веома разиграни, у тој својој игри уче вештину лова, која ће им требати кад одрасту. Уз мајку младунци остају око 2 године. Након тог времена одвајају се од мајке и почињу самосталан живот.
[уреди] Угрожена врста
Сибирски тигрови су врло угрожена врста животиња и врло их је мало у природи око 400 јединки, а више их има у заточеништву око 600 јединки. Прети им изумирање, као што је већ до сада изумрло неколико подврста тигрова. Изумрле су три подврсте тигрова, каспијски, јавански и балинески тигар. Број осталих подврста тигрова којих још има у природи драстично се смањује из године у годину. Нестаје првенствено смањењем природног животног простора и криволова. Укупан број свих подврста тигрова у природи процењује се на око 6000 до 7000 јединки. Тигар је заштићена врста у свим земљама у којима живи у природи, али то не спречава криволовце да их лове и убијају и тако још више угрожавају опстанак већ ослабљене заједнице. Процене указују да ће тигар нестати из природног станишта пре 2015. године. Човек може пуно учинити на заштити те предивне животиње. Успешан узгој сибирских тигрова у заробљеништву и враћањем у природу помоћи ће очувању врсте за будуће генерације.
- Напомена: Текст преузет са презентације Znanje.org уз одобрење.
