Азија

Из пројекта Википедија

Азија је највећи и најнасељенији континент.

Садржај 1 Основни подаци 2 Државе 3 Географски положај 4 Рељеф 5 Клима 6 Природна богатства 7 Становништво 8 Историја

[уреди] Основни подаци

Површина: 44,4 милиона km² (без Антарктика)

Име Азија потиче од асирске речи Асу, шта значи излазак сунца. Азија је континент препун супротности. У Азији се налазе највише планине на свету, а дуж њених обала се простиру најдубље морске потолине. У Азији се налазе области са јаком вулканском активношћу, али и веома мирна подручја, највеће висоравни, велике низије и читава подручја без одводњавања ка мору. И клима Азије је веома разноврсна. Највећи део светског становништва живи у Азији, а национални и језички састав је разноврснији него на било ком другом континенту. Азију одликује богатство старих култура, али и велике верске, економске и социјалне супротности.

[уреди] Државе

Држава	Главни град	Државно уређење	Густина насељености (по km²)	Површина (km²)	Становника (2002-07-01 прибл.)
Авганистан	Кабул	Исламски режим	43	647.500	27.755.775
Азербејџан	Баку	Република	90	86.600	7.798.497
Бангладеш	Дака	Парламентарна демократија	926	144.000	133.376.684
Бахреин	Манама	Традиционална монархија	987	665	656.397
Брунеј	Бандар Сери Бегаван	Уставна монархија	61	5.770	350.898
Бутан	Тимфу	Парламентарна монархија	45	47.000	2.094.176
Вијетнам	Ханој	Република	246	329.560	81.098.416
Грузија	[[]]	Република	71	69.700	4.960.951
Израел	Јерусалим	Република	290	20,770	6.029.529
Индија	Њу Делхи	Федерална република	318	3.287.590	1.045.845.226
Индонезија	Џакарта	Република	121	1.919.440	231.328.092
Ирак	Багдад	Република	55	437.072	24.001.816
Иран	Техеран	Исламска република	40	1.648.000	66.622.704
Источни Тимор	Дили	Република	63	15.007	952.618
Јапан	Токио	Парламентарна монархија	336	377.835	126.974.628
Јемен	Сана	Парламентарна република	35	527.970	18.701.257
Јерменија			112	29.800	3.330.099
Јордан	Аман	Уставна монархија	58	92.300	5.307.470
Казахстан	Астана	Република	6,2	2.717.300	16.741.519
Камбоџа	Пном Пен	Уставна монархија	71	181.040	12.775.324
Катар	Доха	Наследна монархија	69	11.437	793.341
Кина (Mainland)	Пекинг	Република	134	9.596.960	1.284.303.705
Кипар			83	9.250	775.927
Киргистан	Бишкек	Република	24	198.500	4.822.166
Кувајт	Кувајт	Уставна монархија	118	17.820	2.111.561
Лаос	Вијетијан	Једнопартијска република	24	236.800	5.777.180
Либан	Бејрут	Једнопартијска република	354	10.400	3.677.780
Малдиви	Мале	Једнопартијска република	1.070	300	320.165
Малезија	Куала Лумпур	Парламентарна монархија	69	329.750	22.662.365
Мијанмар	Јангон	Војни режим	62	678.500	42.238.224
Монголија	Улан Батор	Република	1,7	1.565.000	2.694.432
Непал	Катманду	Уставна монархија	184	140.800	25.873.917
Оман	Маскат	Монархија (султанат)	13	212.460	2.713.462
Пакистан	Исламабад	Парламентарна демократија	184	803.940	147.663.429
Русија	Ријад	Федерална република	8,5	17.075.200	144.978.573
Саудијска Арабија		Монархија	12	1.960.582	23.513.330
Северна Кореја	Пјонгјанг	Једнопартијска република	184	120.540	22.224.195
Северна Кореја	Пјонгјанг	Једнопартијска република	491	98.480	48.324.000
Сингапур	Сингапур	Република	6.430	693	4.452.732
Сирија	Дамаск	Република	93	185.180	17.155.814
Тајван	Тајпеј	Република
Тајланд	Бангкок	Уставна монархија	627	35.980	22.548.009
Тајланд	Бангкок	Уставна монархија	121	514.000	62.354.402
Таџикистан	Душанбе	Република	47	143.100	6.719.567
Туркменистан	Ашхабад	Република	9,6	488.100	4.688.963
Турска	Анкара	Република	86	780.580	67.308.928
Узбекистан	Ташкент	Република	57	447.400	25.563.441
Филипини	Манила	Република	282	300.000	84.525.639
Шри Ланка	Коломбо	Република	298	65.610	19.576.783
Макау (PRC)			18.000	25	461.833
Хонгконг (PRC)			6.688	1.092	7.303.334
Шаблон:ARE			30	82.880	2.445.989

[уреди] Географски положај

Азија је највећи континент на свету, а највећи део Азије се налази на северној хемисфери. Дели више хиљада километара копнене границе са Европом, и стога се ова два континента често називају заједничким именом Евроазија. По неким мишљењима, теоретска граница иде Уралом, Каспијским језером, и Кумо-Маничком долином до Азовског мора. Постоје и мишљења да границу између Азије и Европе чине Урал и Каспијско море, и да цело некадашње Совјетско закавказје још спада у Европу. Ипак ове теорије су без неког великог практичног значаја. Урал је посматрано географски и културно пре веза а не преграда између два континента. Раније је Азија имала копнену везу са Африком, али их сада одваја Суецки канал. Између Азије и Америке се простире Тихи океан, али су на крајњем северу удаљене само 92 километра. Научници сматрају да су преко овог теснаца зими кад је море залеђено, преци Индијанаца дошли из Азије у Америку. У новије време, овај пут су користили руски колонисти да стигну на Аљаску.

[уреди] Рељеф

За Азијски рељеф је карактеристично велико пространство појединих рељефних целина. За разлику од европског рељефа, где се на релативно малим растојањима рељеф брзо мења, у Азији преовлађују знатно већа подручја сличног рељефа. Низијски предели су углавном у западном Сибиру, и источној и јужној Азији, и обухватају једну четвртину површине континента. Шестина површине Азије је на надморској висини од преко 2000 метара. Ово су углавном младе веначне планине, које су се издигле изнад старе масе Сибира на северу и Декана и Арабијског полуострва на југу. Ове планине се настављају на оне европске; у Малој Азији се деле на: „Северни лук“ који се пружа поред Црног мора, преко Кавказа и Елбруса према Памиру, и „Јужни лук“ – дуж јужног обода Мале Азије и Ирана, скрећући у пакистанском Белуџистану према североистоку, ка Памиру. На источном ободу Хималаја, највишег венца на свету, веначне планине скрећу ка југу и полако се снижавају и рачвају у индонежанском простору. Уз источну обалу Азије од источног Сибира, преко Сахалина и Јапана, иде други лук веначних планина који се на Тимору додирује са евро-азијским системом. Северни руб Тибета, највеће висоравни на свету, је оивичен старијим увелико заравњеним планинама. Подручје младих веначних планина је вогато дубоким долинама, живим и мртвим вулканима, а чести су и јаки земљотреси.

[уреди] Клима

Највеће разлике између разних делова Азије огледају се у клими. Цела северна и средња Азија је високим планинама заклоњена од утицаја топлог Индијског океана. Зато у овом подручју влада изразита континентална клима. У пределима који су отворени према Индијском и Тихом океану влада монсунска клима што значи да су лета врло влажна, а зиме суве. Клима у Југозападној Азији је сува, суптропска. Крајњи југ Азије, а нарочито острва спадају у прави тропски појас. С обзиром да људи већ јако дуго насељавају ова подручја, првобитна вегетације, која је последица природних услова је знатно измењена.

Од Индонезије до Шри Ланке се простире увек зелени, влажни тропски појас. У крајевима где због монсунске климе владају дуже суше, расту листопадне „монсунске шуме“. Још сувља подручја, заклоњена од монсунских ветрова, налазе се под саванама и степама. У југозападној Азији, због суше, преовлађују суве степе, полупустиње и пустиње. Једино је дуж средоземних обала и у оазама вегетација бујнија.

[уреди] Природна богатства

Природни услови, који су разноврсни омогућавају гајење бројних усева. Азија је домовина већине жита. Монсунске земље данас учествују са око 90 процената у светској производњи пиринча. Врло је значајна и производња јечма у северној Кини, и северној Индији, кукуруза у јужној Кини, и малој Азији. За домаћу исхрану велики значај има производња кромпира, и соје. У тропским пределима се производе шећерна трска, зачини и кокосова палма. Азија у производњи чаја учествује са 90 посто. Велики значај, такође, има и гајење каучука, јер Азија даје око 90 процената светске производње.

У већини азијских земаља, развој сточарства је ометен из верских разлога. Индуси сматрају да је крава света животиња, а муслиманима је забрањено да гаје свиње и једу свињско месо. Многи други источноазијски народи, такође, имају разне верске предрасуде о коришћењу меса појединих врст животиња.

Међу свим континентима, Азија има највише природних богатстава, иако су многе области још недовољно истражене. Највећа природна богатства се налазе у Сибиру и Кини (угаљ, гвоздена руда ...), мада је у задње време Кина услед експлозивног привредног развоја постала велики увозник разних сировина, утичући тиме на раст цена на светском тржишту. Југозападна Азија је врло значајан произвођач нафте и обојених метала.

[уреди] Становништво

Азија има 3,6 милијарде становника. Највећи део азијског становништва чине Кинези38%. Густина насељености је 80 становника по квадратном километру. Насељеност Азије је веома неравномерна; девет десетина азијског становништва, што чини половину човечанства живи у монсунским земљама.

[уреди] Историја

Име континента се код азијских староседелаца и античких грчких писаца односило се само на острво источно од Каспијског језера. Поред Египта, Азија је домовина најстаријих култура: сумерска у Месопотамији, хетитска у Малој Азији (XX век пре нове ере.), асирска (1250 – 600 пне.) у Месопотамији, као и вавилонска (око 600 пне.). Потом следи персијски период од VI до IV века пре нове ере.

У Индији је од двадесетог века пре нове ере постојала јака држава, са највишим степеном развитка током петог века пре нове ере.

У југозападној Азији су се развиле три велике монотеистичке религије: јеврејска религија, хришћанство и ислам. Индија је домовина хиндуизма и будизма, из којих су се развили конфучионизам и шинтоизам, који преовлађују у Кини и Јапану. Све ове религије имају врло јак утицај на социјално и економско уређење у појединим земљама. Анимизам и тотемизам су сачувани само код мање развијених народа.

Континенти света
Азија				Африка				Северна Америка				Јужна Америка				Европа				Аустралија				Антарктик
Африка-Евроазија									Северна и Јужна Америка									Евроазија
Геолошки суперконтиненти :  Гондвана · Северноатлантско копно · Пангеа · Панотија · Родинија · Колумбија · Кенорленд · Ур