Стипо Манђерало
Из пројекта Википедија
Професор у ливањској (БиХ) Гимназији и аутор значајних дела из ливањске традиције и историје. Манђерало је рођен 1938. године у Видошима код Ливна. Филозофски факултет завршава у Сарајеву, а од 1962. до данас професор је за јужнословенске књижевности и језик. У стручним педагошким часописима јавља се радовима о проблематици наставе језика и књижевности у пракси. Све време свог деловања предано се бави проучавању историје града Ливна и ливањског краја. Неколико његових запажених радова објављено је у "Гласнику Земаљског музеја у Сарајеву", мостарској "Херцеговини", сарајевским часописима "Одјек" и "Трећи програм РТВСа", ливањским "Траговима", "Ливанским видицима", "Свјетлу ријечи", те у склопу различитих научних симпозија. Књига "Господари камена" (1987) својеврсна је енциклопедија ливањског клесарства, "Лозићев илирски сан" (1992) говори о животу и делу босанског фрањевца Грге Лозића, а у "Кутији за чување времена" (1996) похрањени су неки мали и занимљиви детаљи из свакодневне историје ливањског краја. Својом последњом књигом "Златне руке" (1999) Манђерало документује биографије ливањских занатлија и с пуно заноса говори о старим занатима, који су већ одавно ишчезли са улица старе градске чаршије у Ливну.
