Супер Марио Брос

Из пројекта Википедија

Омот игрице из 1985. године

Супер Марио Брос (познат и као Super Mario Brothers) је видео игрица коју је издао Нинтендо 1985. године.

Представљала је једну од првих игрица у којој се лик могао кретати у страну, даље од ширине екрана (side-scrolling games). Игрица је ушла и у Гинисову књигу рекорда као најпродаванија видео игрица свих времена (издање 1999. године). У међувремену је доживјела бројне инкарнације, а појавили су се и игре клонови по сличном принципу. Главни лик Марио је постао готово заштитни знак Нинтендо корпорације, а једно вријеме је био препознатљивији међу америчком дјецом од Микаија Мауса.

[уреди] Игра

Играч преузима улогу италијанског водоинсталатера Марија, или његовог брата Луиџија. Циљ је да прође кроз краљевство гљива, заобиђе или елиминише снаге змаја Bowsera и ослободи принцезу.

Мариов основни напад је скок на његове непријатеље, што уништава ходајуће гљиве нападаче познате као Goombas (Kuribô на јапанском). Скок на корњаче (Koopa Troopas на енглеском односно Nokonoko на јапанском) шаље исте у њихов оклоп, а тако затворене их се може шутирати и евентуално слати на друге непријатеље, иако оне у случају одбијања од неки чврсти предмет могу вратити и повриједити Марија.

У случају да Марио поједе храњиву гљиву (која се налази скривена у неким од кутија које играч удара и тако сабира поене) удвостручи му се раст и постаје Супер Марио, а ако након тога поједе сунцокрет (такођер скривен у кутијама) добија могућност испаљивања метака. Ти меци могу уништити неке непријатеље које обичан скок не може (нпр. јежеве или змаја). Деси ли се да Супер Марија непријатељ повриједи он губи могућност пуцања и смањује се те постаје обични Марио. Ако обични Марио буде повријеђен губи живот, те се враћа на почетак табле или неки од check pointa (уколико их достигне прије тога).

На почетку игрице Марио има три живота, а има могућност да увећа тај број скупљањем 100 златних новчића (које налази расуте уздуж цијеле табле) или проналажењем наградне гљиве скривене у појединим таблама.

[уреди] Нивои игре

Крај осмог нивоа

Игра има 8 нивоа, сваки са по 4 табле. Поједине табле се одвијају на земљи а поједине у подводном свијету гдје Марио рони, или у небеским висинама у којима су платформе с којих Марио скаче с једне на другу, док је између платформи понор. Задња табла сваког нивоа је увијек подземни свијет који нема чек поинта (дакле у случају погибије враћамо се на почетак) а на крају нас чека змај на покретном мосту под којим је ријека лаве. Змај се може убити на два начина: ако се прескочи и скочи на сјекиру на крају моста која прекида мост и шаље змаја у врелу лаву и ако се директно погоди мецима. Након елиминације змаја долази се до принцезе која дочекује рјечима "Thank you Mario, but our princess is in another castle!" (енг. хвала Марио, али наша принцеза је у другом дворцу), што је постала популарна изрека међу гејмерима. Тек у осмом дворцу играча дочекује права принцеза.

У случају ослобађања принцезе прелазимо у "хард моде" гдје су непријатељи опаснији, брже се крећу, неки се не могу убити ни мецима, а лифтови у небеским свјетовима редуковани су на око 60% своје оригиналне ширине.

[уреди] Популарност игре

Игра је продана у око 40 милиона копија чиме је заслужила мјесто у Гинисовој књизи рекорда, и ту се заједно са Тетрисом чврсто држи. Захваљујући популарности Супер Марија, Нинтендо је приликом продаје конзоле уз њу додавао и кертриџе са овом игром.

1993. године је снимљен филм по узору на ову игру. Осим тога, постоји и цртани филм Супер Марио, који се годинама приказивао достигавши велику популарност.