Торпедни чамац
Из пројекта Википедија
Торпедни чамац је назив за мали и брзи ратни брод којему је главно оружје торпедо. Настао је почетком XX века захваљујући развоју мотора са унутрашњим сагоревањем који му је дао већу брзину и мању величину у односу на парним стројем теране торпиљарке. Због тога се торпедни чамци понекад називају моторним торпиљаркама по узору на британску ратну морнарицу која је тим бродовима дала назив Motor torpedo boat.
Величина има се креће од 300 до 1100 тона. Наоружани су топовима од 75 до 120 мм и са неколико торпедних цеви. акциони радијус им је веома ограничен, тако да делују углавном у обалним подручјима. Брзина им се креће од око 30 до 56 чворова.
Торпедне чамце су први пут с успехом користили Италијани за вријеме Првог светског рата, од чега је најспектакуларније потапање аустро-угарског бојног брода СМС Сент Иштван код острва Премуде.
Тај је догађај потакао друге морнарице да почну градити торпедне чамце, а између рата се створио стандард торпедног чамца као маленог брода од 15-30 м дужине, те брзине од 30 до 50 чв, наоружаног с једном, двије или четири торпедне цијеви те с неколико митраљеза или лаким протуавионским топом за заштиту. Торпедне чамце су због једноставности њихове изградње преферирале државе из различитих разлога лишене јаке оцеанске морнарице, као што је СССР, односно Краљевина СХС. Потоња је у сарадњи с британским бродоградитељима направила неколико хваљених примјерака из класе Ускок и Орјен.
За време Другог светског рата је изграђено на стотине торпедних чамаца, те су ти бродови одиграли важну улогу у целом низу поморских операција. Осим напада на непријатељске бродове су се бавили и извиђањем, курирском службом, односно спасавањем оборених пилота на мору.
Након увођења пројектила брод-брод, морнарице су поступно изгубиле потребу за торпедним чамцима, које је замиенио ракетни чамац. Но, и данас се та врста брода може срести у обављању низа помоћних задатака, односно сузбијања кријумчарења, пиратства и поморске гериле.
