Аустро-Угарска
Из пројекта Википедија
|
|||||
![]() |
|||||
Службени језици | немачки, мађарски | ||||
Државна религија | римокатоличка | ||||
Главни град | Беч | ||||
Највеће место | Беч, 1.675.000 ст. (1907) |
||||
Династија | Хабсбуршка | ||||
Површина | 680.887 km² (1907) | ||||
Становништво | 48.592.000 (1907) | ||||
Валута | голдинар, од 1892. круна | ||||
Трајала | од 1867. до 1918. |
Аустро-Угарска, позната и као "Двојна Монархија", је држава која је постојала у Европи између 1867. и 1918. године. Дотадашњe Аустријско Царство трансформисано је 1867. године у Аустро-Угарску, да би се тиме задовољиле тежње Мађара за аутономијом. Тиме је практично власт у држави подељена између Немаца и Мађара, који су притом чинили мањи део становништва монархије. Политичке тежње словенских народа, Румуна и Италијана, који су чинили већи део становништва монархије, нису биле уважене. После војног пораза у Првом светском рату, 1918. године, Аустро-Угарска је расформирана, а на њеној територији је формирано неколико држава наследница: Аустрија, Мађарска, Чехословачка, Пољска, Румунија, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца и Италија.
[уреди] Административно уређење
У административном смислу, Аустро-Угарска се делила на Аустријски и Угарски део монархије. После анексије Босне и Херцеговине, 1908. године, Босна и Херцеговина је постала територија са посебним статусом у оквиру Аустро-Угарске и налазила се под заједничком управом оба дела монархије.
Немци | 24% |
Мађари | 20% |
Чеси | 13% |
Пољаци | 10% |
Русини | 8% |
Румуни | 6% |
Хрвати | 5% |
Словаци | 4% |
Срби | 4% |
Словенци | 3% |
Италијани | 3% |
Аустријски део монархије чиниле су следеће покрајине:
- Буковина
- Галиција
- Шлеска
- Моравска
- Чешка (Бохемија)
- Доња Аустрија
- Горња Аустрија
- Ворарлберг
- Тирол
- Салцбург
- Корушка
- Штајерска
- Крањска
- Приморска
- Далмација
Угарски део монархије чиниле су:
[уреди] Слике
Распад Аустро-Угарске после Првог светског рата |
Грб Аустро-Угарске усвојен 1915. године |