Из пројекта Википедија

	Пречица:ВП:Т/АП Добро дошли на википедијански ТРГ!	НАВИГАЦИЈА

Садржај 1 има ли неко идеју 2 Трола 3 Obavještenje o rezoluciji nove politike slanja slika i drugih medija na Vikipediju i srodne projekte... 3.1 Komentari 4 Питања за Нену 5 Статус слика без лиценце 6 Izvor slike

[уреди] има ли неко идеју

Шта да радимо са сликама попут ових... [1]

Има таквих доста, и Голија нам је слао, и други... Жао ми да их бришем, али како да их провучемо... као fair use можда? --Dzordzm 03:38, 14. март 2007. (CET)

Погрешна лиценца, и то страховито погрешна - како је дошло од "уступио некоме ради презентовања и промоције" до "одрекао се свих права" (АКА јавно власништво)? Ово је само за брисање. Друга је ствар што неке ствари по својој природи не могу да се заштите.--Бране Јовановић, ДГзС <~> 07:49, 14. март 2007. (CET)

Имамо ли став пројекта на тему потписаних слика, нпр. Слика:Javorani planina Tisovac.jpg? Оне су ОК по ауторском праву, али шта мислимо о том потпису...? --Dzordzm 02:34, 17. март 2007. (CET)

И легендарне Слика:Војислав Илић1 .jpg, Слика:Војислав Илић2.jpg --Ђорђе Стакић (р) 07:14, 17. март 2007. (CET)

Како мислиш шта мислимо о потписима? Као прво постоји разлог зашто постоје такви шаблони ({{јв-корисник|име корисника}}), као друго сама ГНУ лиценца, коју не користи ова конкретна слика, али је користи 90% слика на Википедији подразумјева да помињање извора - значи да се зна ко је урадио слику. Ако неко узме слику са оставе за свој сајт он је дужан да помене аутора (или крши ГНУ лиценцу) - значи аутора не ВикиКомонс. --Милан Тешовић (р) 17:44, 28. март 2007. (CEST)

[уреди] Трола

Данас сам случајно, листајући 24 сата, препознао ову слику београдског тролејбуса у једном чланку. Слика има ГНУ лиценцу. Е сада, пошто у тој лиценци тамо пише: Copies may also be sold commercially, but if produced in larger quantities (greater than 100) then the original document or source code must be made available to the work's recipient., а нпр. линк на њу није написан у новинама, а слика је очито штампана у тиражу већем од 100, чини ми се да је у питању кршење права иако су то бесплатне новине.

Моје питање је: шта ми радимо у таквом случају (када приметимо кршење права)? Пишемо протестну ноту или шта...? :)

Чланак у којем стоји слика је овај, али на нету те слике нема, већ само у штампаном издању, па ко има то при руци може видети... --Matija 15:29, 22. март 2007. (CET)

Што је најгоре, слика у "24 сата" је знатно ниже резолуције него ова са Википедије. --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 15:32, 22. март 2007. (CET)

http://commons.wikimedia.org/wiki/Commons:Image_copyright_tags#GNU_Licenses

Погледати напомену на крају одељка:

Please note: The GFDL is rather impractical for images and short text, because it requires the full text of the GFDL to be published along with the image. This is prohibitive for print media: in order to use a single image in a newspaper, a full page containing the GFDL would have to be printed. To resolve this, please dual-license your work under GFDL and an equivalent Creative Commons license like CC-by-sa-2.5 (see below). This helps to make your work usable not only freely, but also easily.

За коришћење једне слике која је лиценцирана само под ГЛСД новине би морале да одштампају и комплетну ГНУ лиценцу уз сваки примерак. Није довољна напомена "ово је слика под ГЛСД, аутор Стеван". Што у пракси значи да је свако штампање такве слике кршење лиценце.

Пре него што се обрушите на новине можда не би било лоше проверити да је Стеван стварно аутор ове слике. Ако је то исти Стеван као са ове Википедије (оставио сам му поруку), он "мало слободније" схвата те лиценце, тако да треба имали малу задршку можда. --Dzordzm 18:47, 22. март 2007. (CET)

И мени се чини да сам ту слику већ негде видео.

Него кад смо код овога, приметио сам пар пута на Б92 мапу Косова за коју сам већ сасвим сигуран да је под ГЛСД-ом. 77.105.58.47 08:51, 3. април 2007. (CEST)

[уреди] Obavještenje o rezoluciji nove politike slanja slika i drugih medija na Vikipediju i srodne projekte...

Globalna Zadužbina Vikimedije (Wikimedia Foundation) je usvojila novu rezoluciju za slanje slika i drugih medija na projekte Vikimedije. Radi se o dosta restriktivnijoj politici nego što je to bila do sada. Mislim da svi saradnici Vikipedije treba da budu obavješteni o ovome zbog čega objavljujem informaciju ovdje. Naravno ta rezolucija pogađa sve projekte Wikimedia Foundation, pa i našu Vikipediju i srodne projekte, (Viki knjige, Viki vijesti, itd...)...

Detaljnije:

• Rezolucija o politici licenciranja slika i drugih medija na svim projektima Zadužbine Vikimedija ((en))
• Često postavljana pitanja o politici - draft ((en)) ---Славен Косановић- {разговор} 12:20, 27. март 2007. (CEST)

---

[уреди] Komentari

А колико ми имамо слика под поштеном употребом и колико посто од њих има адекватне аргументе за исту? --¡¿Кале?! 19:17, 27. март 2007. (CEST)

• Што се мене тиче није ме много брига шта су они тамо усвајали. Ја немам намеру да јурим некога ко крши "њихове" прописе. Значи како сам радио до сада тако ћу и даље. Ми ни ово стање до сада нисмо успели да средимо, а сада треба да испуњавамо нечије хирове. --Јован Вуковић (р) 19:29, 27. март 2007. (CEST)

Хехе, ти иѕгледа заборављаш на чијим се серверима налази наша Википедије :) --¡¿Кале?! 19:36, 27. март 2007. (CEST)

Јоване, можеш да будеш неозбиљан колико хоћеш, али овде се без околишања каже да ниједна политика која није у складу са овом резолуцијом Задужбини једноставно није прихватљива. Е сад, желиш ли да ми донесемо своју политику и да сами средимо своје слике, или да нам неко просто обрише пола слика са сервера? Шта ти се више свиђа?--Бране Јовановић, ДГзС <~> 19:48, 27. март 2007. (CEST)

Да би заврзлама била још већа, наш закон о ауторском и сродним правима и не препознаје поштену употребу (у ствари у нашем закону и не постоји појам „поштена употреба“), под истим условима као што је то у закону САД. Видјети чланове закона од 40-55..., гдје су услови под којима се дјело може користити без дозволе аутора прецизно дефинисани... Када кренемо да размишљамо о некој нашој политици по том питању, мислим да ћемо морати консултовати неке наше правнике. Дакле, то што се код нас закон о ауторском праву није баш нарочито примјењивао у пракси, не значи да у скоријој будућности неће. Учествовао сам недавно у јавној дебати око Креатив Комонс лиценци и вјерујете ми да ствараоци из разних области са наших простора, итекако разумију своја права. Питање је времена када ће постати свјесни добити коју могу да остваре, ако си њихово дјело користи изван услова дефинисаних законом... Није ми намјера да дижем панику, али треба се озбиљно поставити према проблематици и не тражити изговоре. Уосталом, заваравамо сами себе, ако желимо да стварамо слободни ресурс знања и медија, а с друге стране правимо неке политике о тзв. „поштеним употребама“... ---Славен Косановић- {разговор} 21:29, 27. март 2007. (CEST)

Slavene, naš zakon ima i na Vikizvorniku - s:Закон о ауторском и сродним правима. Такође, поштена употреба у нашем закону нас не погађа у толикој мери, пошто се наш закон односи на дела која су настала на територији Србије, а тога имамо (много) мање. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 21:35, 27. март 2007. (CEST)

Па није тачно да се односи на дјела која су настала само на територији Србије. :) Узмимо неки наш издавач је издао неку књигу фотографија неког страног аутора. То издање итекако потпада под нашу јурисдикцију, као и услови под којима се могу користити те фотографије/репродукције, такође омоти страних музичких албума које дистрибуирају наши дистрибутери, двд омоти, итд... Исти је случај са преводима стручне, научне, литературе, књижевних и других дјела, итд... А ми тешко можемо знати одакле је нешто дигитализовано/ископирано...---Славен Косановић- {разговор} 21:47, 27. март 2007. (CEST)

Ajmo ovako - za nas je "izdato u Srbiji" efektivno isto što i "nastalo u Srbiji", budući da izdavači kupuju prava za državu, i njihovo izdanje potpada pod naš zakon, isto kao i da je nastalo ovde. Dakle, po meni je to sve "nastalo u Srbiji". E sad, vrlo je moguće da grešim - čekam kontraargumente ;-).--Бране Јовановић, ДГзС <~> 21:56, 27. март 2007. (CEST)

Колико ја видим у нашем закону издавачи не купују право (праве уговор са страним аутором) на пуштање у промет и адаптацију/превод страних дјела за државу него то раде за себе. Дакле, уговор је између страног аутора и нашег издавача у складу са нашим законом који је по мом мишљењу итекако усклађен са већином осталих закона европских држава... Вјероватно има посебних случајева у којима одређено издање неког страног дјела има покровитељство наше државе/институција, али то не значи да наша држава прави уговор са аутором. Може да га направи било који од наших издавача, а да нека од државних институција буде покровитељ... Да ли је еквивалентно настало у Србији и издато у Србији? Том тематиком и интерпратацијама заштите у националним законодавствима се бави бернска конвенција, чији смо такође потписници... ---Славен Косановић- {разговор} 22:36, 27. март 2007. (CEST)

Hmm - ja nisam mislio "za račun države", nego "imovinska prava na teritoriji države", i u tom kontekstu sam pisao. Moraću da pripazim na ove moje izraze :-D. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 22:41, 27. март 2007. (CEST)

Наша држава као потписница бернске конвенције не може ни у ком случају прекршити исту. Дакле, кад је нека држава потписник исте, то је гаранција аутору да ће његово дјело бити исто, или скоро исто заштићено као и у држави његовог поријекла. Ниједно од основних начела из бернске конвенције, неће/не смије бити повријеђено. Према томе, ни ауторово имовинско нити морално право на дјело. Наш издавач уговором са страним аутором не стиче и ”имовинско право над истим” (сем ако уговором са аутором није другачије постављено), него право на објављивање и пуштање у промет дјела, потребну адаптацију/превод у нашој држави. Наш издавач по нашем закону је дужан да информише периодично аутора о начину објављивања (и другим значајним детаљима), као и да надгледа објављивање и пуштање у промет дјела. Дакле, то су моји закљуци на основу читања нашег закона и бернске конвенције. :) Е сад. У сваком случају мислим да наш закон није нимало попустљив по питању заштите дјела и да је чак рестриктивнији него национални закон неких од држава ЕУ... ---Славен Косановић- {разговор} 22:58, 27. март 2007. (CEST)

Ајмо редом, од назад ;):

1. Славене, ауторско право се састоји од имовинских права и моралних права, а имовинска права су право објављивања, превођена у сл. тј. то је баш оно што се купује када се лиценцира неко дело. Дакле, када издавач лиценцира неко дело, онда он плаћа аутору надокнаду за коришћење имовинских права над његовим делом (у овом случају на територији државе). Ми цело време баратамо имовинским правима над делом - правом на умножавање, правом на редистрибуцију, право на дозвољавање деривата и сл. Ништа од овога није у супротности са Бернском конвенцијом о ауторском праву, него је саставни део ње. Да не бих ја сад разглабао, погледај s:Закон о ауторском и сродним правима#Имовинска права аутора. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 23:25, 27. март 2007. (CEST)
2. Што се тиче домена деловања права над делима која су лиценцирана за издавање на територији наше земље - ако су лиценцирана за територију наше земље, можемо слободно да тврдимо да се то на нас не односи, јер се ми ем не ограничавамо на дистрибуцију на територији наше земље, ем се сервери на којима се то заправо држи налазе ван територије и надлежности те земље, тако да нас ту каче интернационална права, тј. верујем да је могуће ноншалантно тврдити да нас то ни најмање не тангира. Дакле, сматрам да због првог не можемо (јер кршимо лиценцу дистрибуцијом ван територије за коју је лиценцирано), а због другог ни не треба да се узнемиравамо.--Бране Јовановић, ДГзС <~> 23:25, 27. март 2007. (CEST)

Дакле, моје мишљење - тиче нас се каква су "локална" права над преводом, а зависно од случаја над омотом књиге/албума (да ли је оригинални омот за наше тржиште или дериват омота, не тиче нас се ако је интернационални), а за све остало нас се тичу "глобална" тј. међународна илу САД права. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 23:25, 27. март 2007. (CEST)

Имовинско право... Дакле, када купиш неку нектретнину ти стичеш имовинско и морално право над њом и продавац те некретнине не може да ти ускрати више право да радиш с њом шта ти воља, све док не повриједиш локалне општинске, или државане законе, територије на којој се налази та некретнина, наравно. :) Е сад. Код стваралачких дјела то није случај. Аутор може да забрани или да се не сложи са начином објављивања, или дистрибуције дјела и тражи да се поништи уговор и да се дјело повуче из промета. Тако да у овом закону, а ни у једном од европских закона се не говори о куповини ”имовинског права”, него куповини дозвола за реализовање одређених акција на које у супротном само аутор има право. Дакле, аутор се не одриче овдје нити свог имовинског, нити моралног права, сем ако другачије није постављено у уговору. Лиценца је код нас контроверзан појам, баш смо о томе дискутовали на мејлинг листи Креатив Комонс. Код нас се појам лиценца донедавно углавном примјењивао, као дозвола за дистрибуцију индустријских производа... :) Ауторска дјела која нису објављена од стране аутора под неком од постојећих мање рестрективних лиценци остају заштићена ауторским правом. Аутор само даје дозволе за њихову дистрибуцију, објављивање, адаптацију, под условима уговора и никада не предаје своје имовинско нити морално право издавачу/дистрибутеру. Када би то било тако и аутор прављењем уговора са неким издавачем у некој држави предао имовинско и морално право, онда би тај издавач постао власник ауторсог права, тада би издавач био тај који би се питао/правио уговор за дистрибуцију у другим државама и не аутор...:) ---Славен Косановић- {разговор} 00:11, 28. март 2007. (CEST)

1. Што се тиче домена деловања права над делима која су лиценцирана за издавање на територији наше земље... Па ово нам ништа не помаже, јер ће у 99% та дјела бити заштићена и код нас од стране неог од наших издавача који имају дозовлу за објављивање и дистрибуцију дјела. ---Славен Косановић- {разговор} 00:11, 28. март 2007. (CEST)
2. Дакле, моје мишљење - тиче нас се каква су "локална" права над преводом, а зависно од случаја над омотом књиге/албума... Исти слуачај као и претходни, 99% тих превода, омота албума, итд су код нас заштићена од стране издавача/дистрибутера. ---Славен Косановић- {разговор} 00:11, 28. март 2007. (CEST)

[уреди] Питања за Нену

Нена тренутно ради на локализацији ЦЦ лиценци. Причао сам са њом о томе да нам растумачи питања која имамо у вези са ауторским правима и да та тумачења на неки начин и озваничимо. Да бисмо били још сигурнији, могли бисмо да се обратимо и још неком. Ја ћу поставити један сет питања, а ако и ви имате питања, додајте и допуњујте.

1. Да ли је и по нашем законодавству верна копија ауторског дела које је у јавном власништву и сама у јавном власништву?

2. Да ли и код нас постоји година пре које су сва објављена дела у јавном власништву, независно од смрти аутора, као што је 1923. у САД?

3. Која је тачно година смрти аутора чија су дела у јавном власништву (члан 195)?

4. Сваки допринос Википедији је објављен под ГЛСД, "верзијом 1.2 или било којом каснијом објављеном од стране ЗСС". У неким законодавстима се не може референцирати документ који још не постоји, да ли је то и код нас случај? Ако и јесте, да ли је то битно, пошто су сервери у САД?

5. Који закони о ауторским правима је важећи на територији Југославије у другом светском рату?

6. По нашем закону о ауторским правима, не сматрају се ауторским делом "службени материјали државних органа и органа који обављају јавну функцију".

6.1. Да ли то значи да државни органи на њих немају ни морална права?

6.2. Шта су државни органи? На пример: да ли су државни органи министарства, заводи, органи локалне самоуправе, јавни сервиси, јавна предузећа, државни универзитети, основне школе?

6.3. Шта су званични материјали? Да ли су то нпр. само прописи и уредбе, званичне информације или сви материјали које државни орган изда? Да ли је битно ако су означени са © или не?

7. Да ли су ауторска дела која су у јавном власништву у САД у јавном власништву и код нас? Да ли важи обрнуто? Шта са другим земљама?

8. Постоје ауторска дела која су у нашем законодавству у јавном власништву а у другим нису. Какав је статус превода тих дела на друге језике?

9. Поштена употреба. Концепт поштене употребе не постоји у нашем закону, али постоји сличан концепт умножавања ауторских дела без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде.

9.1. Да ли наш Шаблон:Историјска фотографија потпада под члан 42 закона?

9.2. Да ли се у нашој правној пракси промотивне слике могу слободно преузимати (Шаблон:Промотивна фотографија)?

9.3. Да ли Шаблон:Насловна страна новина, Шаблон:Снимак екрана-игра и слични потпадају под члан 48?

10. По закону, мапа је ауторско дело. Да ли се, и на који начин, сме правити једна мапа на основу друге?

Никола 06:13, 3. април 2007. (CEST)

[уреди] Статус слика без лиценце

Дакле, данас (7. априла) у 11:58 по средњоевропском времену, бројач неозначених слика показује да Википедија на српском има 648 слика које немају никакву ознаку ауторског права. Евидентан је уложени труд администратора, нарочито Бојана Калкана, који је дефинитвно био носилац акције последњих месеци. Наравно, учествовали су и други - то што вас нисам поменуо, значи само да ме мрзело да копам по дневницима, не и да ваш труд није цењен ;-).

Што се броја слика са погрешном лиценцом тиче, он и даље остаје неутврђен, и биће доста проблема да се то стање реши, нарочито због отпора појединих корисника. Такође, ваљало би превести (тј. ваљало је превести још поодавно) текстове о природи поштене употребе, нове шаблоне и сл. Толико у овом извештају. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 12:07, 7. април 2007. (CEST)

[уреди] Izvor slike

Za sliku ekv Слика:Milan magi.jpg sam navela da je iz knjige jer je tu objavljena. Sto se same slike tice, nje ima dosta na internetu, samo sto ne mogu da se setim na kojim sajtovima te da to navedem kao izvor umesto knjige. Koliko znam, autor knjige je dozvolio koristenje materijala iz knjige na nekim sajtovima koji su u pripremi. Nije mi bas najjasnije kako u ovom slucaju treba da oznacim sliku? Svenaj 14:28, 16. април 2007. (CEST)

Дакле, овако: садржај Википедије је под ГЛСД лиценцом, па би требало да буду и слике. Све што није под лиценцом која је сагласна са том нити у јавном власништву, може се користити једино под условима поштене употребе. Поштена употреба је изузетак у ауторском праву за потребе (критичког) коментара и спровођење идеје слободе говора. Било шта друго углавном није поштена употреба. За више података погледај Википедија:Ауторско право, Википедија:Поштена употреба, Википедија:Налепнице за ауторско право над сликама. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 14:36, 16. април 2007. (CEST)