Турандот (опера)
Из пројекта Википедија
 |
| Опере |
| Вилисе Едгар |
Турандот (Turandot), опера, dramma lirico у три чина (у пет сцена) Ђакома Пучинија (дует Калафа и Турандот из трећег чина и финале опере завршио Франко Алфано (Franco Alfano) након композиторове смрти)
Садржај |
[уреди] Либрето
Ђузепе Адами (Giuseppe Adami) према комедији Рената Симонија (Renato Simoni)
[уреди] Праизведба
26. април 1926., Милано у Teatro alla Scala.
[уреди] Ликови и улоге
Принцеза Турандот (La Principessa Turandot) - сопран
Цар Алтоум (L'Imperatore Altoum), Цар Кине, њен отац - тенор
Тимур (Timur), свргнути татарски краљ - бас
Незнани Принц - Калаф (Il Principe Ignoto - Calaf), његов син - тенор
Лју (Liù), млада Тимурова слушкиња - сопран
Пинг (Ping), царски канцелар - баритон
Панг (Pang), царски коморник - тенор
Понг (Pong), царски кувар - тенор
Мандарин (Un Mandarino) - баритон
Принц од Персије (Il Principe di Persia) - тенор
Пу-Тин-Пао - џелат, његови пратиоци, царска стража, деца, мудраци, мандарини, великодостојници, осам мудраца, слушкиње Турандот, војници, заставници, музичари, визије покојних принчева, народ
[уреди] Место и време
Забрањени град у Пекингу, у бајковито време (вероватно у рано доба династије Минг)
[уреди] Садржај
[уреди] I чин
Испред зидина Забрањеног Града. Сумрак је. Окупљени народ слуша проглас који чита Мандарин. Принцеза Турандот ће се удати само за оног просиоца, племенитог рода, који одговори на њене три загонетке. Ако не зна макар један одговор, глава ће му бити одсечена. Тако је прошао и најновији просац, млади принце од Персије и чим изађе млади месец, биће погубљен. Народ позива челата да то што пре обави и у општој гужви пада један старац којем млада девојка помаже да устане.Прилази им младић који у старцу препознаје свог оца, свргнутог татарског краља Тимура. Он је ослепљен и протеран, а робиња из палате, Лју, му се сама понудила да му помаже. Тимуров син, принц Калаф, пита робињу зашто то чини, а она му одговара да то чини јер се он, принц, једном давно у палати њој осмехнуо.
Долази челат са помоћницима и спрема се за погубљење. Народ жељено ишчекује излазак месеца. Али, када доведу младог несрећног пирнца од Персије, сви су очарани његовом младошћу и лепотом и моле принцезу да га поштеди. Калаф је проклиње због окрутности. Турандот се појављује на прозору и одлучним покретом наређује да се принц погуби. Пресуда је извршена и народ с еповлачи. Калаф, пак, остаје задивљен лепотом принцезе. Он жели да дође до гонга у који ће ударити три пута у знак да жели да покуша да одговори на принцезине загонетке. У том тренутку пред њега излазе Пинг, Панг и Понг који покушавају да га зауставе и одговоре од намере. Говоре му како је Турандот као и свака друга жена, са две ноге, две руке, уснама и очима, како на свету постоји стотине и хиљаде жена лепших од Турандот, али Калаф је неумољив. Чак ни појава духова погубљених младића и молбе његовог оца га не могу одвратити. Лју га у дирљивој арији преклиње да одустане. Калаф је ипак одлучан и упркос свему удара у гонг.
[уреди] II чин
- Сцена I
Пинг, Панг и Понг се спремају за церемонију постављања загонетки и рачунају колико је већ до сада принчева погубљено. Са сетом се сећају својих имања у Хонану, Цијангу и Кјуу која нису посетили дуго јер се баве другим пословима по наређењу принцезе. Маштају о тренутку када ће се Турандот удати и када ће се у Кину вратити мир којег тако дуго нема.
Одједном се зачује бубањ и трубе из Зеленог Храма који означавају почетак церемоније. Они покуњено одлазе на, како сматрају, још једно погубљење.
- Сцена II
Испред Храма се окупио народ. Ту су и Калаф, Лју и Тимур. Долазе осам мудраца који носе свитке на којима су записани одговори на загонетке. На крају се појављују Цар и Турандот које народ поздравља величанственом песмом „Десет хиљада година да влада наш Цар светли”. Цар позива Калафа да одустане, јер обећање које је дао кћери тешко лежи на његовим плећима, жезло му је огрезло у крви и он не жели више да буде одговоран за смрти младића. Калаф је одлучан да буде испитан. Мандарин поново чита царски указ. Турандот иступа и говори Калафу како је у давно време принцезу Лоу-Линг отео страни краљ и како је она као његова заточеница умрла. Њен дух сада живи у Турандот и она се заклела да је ниједан мушкарац неће имати.
Турандот поставља три загонетке. Калаф на њих одговара и сва три одговора потврђују мудраци. Одговори нада, крв и Турандот су тачни. Народ је пресрећан, али је Турандот згранута. Она моли оца да је не да у руке странцу, али цар се држи своје заклетве. Калаф каже да је не жели на силу, већ страсно заљубљену. Он је одговорио на њена питања, а она и даље не зна за његово име. Ако га сазна до зоре, може га погубити, ако не, мора му бити жена. Она пристаје и цео двор се повлачи.
[уреди] III чин
- Сцена I
Ноћ је. Кроз Пекинг гласници проносе указ којим под претњом смртне казне нико у Пекинг не сме да спава, већ мора открити име незнаног принца. Калаф се у арији подсмева принцези и говори јој како ће у зору, када сване нови дан, победити. Појављују се Пинг, Панг и Понг и нуде Калафу најпре сигуран пут из града, а након тога и благо и девојке да открије своје име или да побегне. Он одбија, али у то стража доводи Тимура и Лју јер су виђени са њиме. Сви позивају Турандот и она покушава да из Тимура извуче тајну. Лју јој говори како само она зна принечву тајну, али да је никада неће рећи. Турандот наређује да је муче, али Лју остаје нема. На принцезин упит шта јој даје снагу да издржи, Лју одговара да је то нешто што принцеза не разуме, љубав. Знајући да неће моћи да издржи мучење, Лју отима нож једном стражару и убија се. Сви су потресени њеном смрћу. Турандот остаје сама са Калафом. Он је назива принцезом смрти и леда, шокиран је њеном равндоушношћи. Она говори да је она кћи Неба и да је она изнад свих земаљских страсти. Калаф јој стргне вео и пољуби је. Турандот је у тренутку трансформисана. Осећања су је опхрвала и она пушта прву сузу. Очајна је јер мисли да је њена слава завршена, али Калаф је разуверава и да јој покаже своју љубав саопштава јој своје име и ставља јој свој живот у руке.
- Сцена II
Турандот доводи Калафа пред свог оца и народ и саопштава му да зна његово име, а оно је Љубав. Сав народ и двор слави љубав Калафа и Турандот.
[уреди] Познате музичке нумере
- Perché tarda la luna? [Зашто касни млади месец?] – хор (I чин)
- Signore, ascolta [Мој кнеже, чуј ме] – Лјуина арија (I чин)
- Non piangere, Liú [О, не плачи, Лју] – Калафов ариозо и финале I чина
- Intermezzo – музички интермецо између прве и друге сцене II чина
- In questa reggia [У мојој земљи] – арија Турандот (II чин)
- Nessun dorma [Нема сна] – Калафова арија (III чин)
- Tu che di gel sei cinta [Ти, којој је лед у души] – Лјуина арија и смрт (III чин)
[уреди] Спољашње везе
