Ултраљубичасто зрачење

Из пројекта Википедија

Предложено је да се овај чланак или један његов део споји са чланком Ултраљубичаста светлост.   (Разговор)

Ултра љубичаста 'светлост' је невидљива (зато се светлост коју емитује УВ лампа назива "црно светло"), али пошто се у спектру јавља одмах испод љубичасте подесћа на њу.

Ултраљубичасто зрачење (скраћено UV према енг. ultraviolet) обухвата електромагнетно зрачење са таласним дужинама мањим од видљивог зрачења, али већим од оних које имају меки X-зраци. Дели се на блиско (380-200 нм, NUV), далеко или вакуумско (200-10 нм, скраћеница FUV или VUV) и екстремно (1-31 нм, скраћеница EUV или XUV) ултраљубичасто зрачење.

Када се испитује његово деловање на људско здравље и околину, ултраљубичасто зрачење се обично дели на UVA (400-315 нм) или дуготаласно', UVB (315-280 нм) или средњеталасно и UVC (<-280 нм) или краткоталасно (гермицидно).

У спектру Сунчевог зрачења на ултраљубичасто зрачење отпада само 10% енергије. UVC-зраци не продиру до површине Земље, па тако ни до наше коже, јер се апсорбују у озонском слоју атмосфере. UVA и UVB зраци продиру кроз спољни слој коже и изазивају оштећења: опекотиине, рак коже, алергију и сл. Оштећењу ћелију коже нарочито су изложени људи светле пути.

Фотографија (у лажним бојама) Сунчеве короне снимљена у дубоком ултраљубичастом делу спектра на таласној дужини од 17,1 нм. Форографија је снимљена телескопом са свемирске пробе СОХО (Solar and Heliospheric Observatory).

[уреди] Порекло имена

Име значи "ван љубичастог", од латинског ultra - "ван", где љубичастo означава део спектра видљиве светлсоти са најмањим таласним дужинама.

[уреди] Откриће

Откриће UV зрачења тесно је повезано са опажањем да соли сребра потамне када се изложе сунчевој светлости. Године 1801. немачки истраживач Јохан Ритер направио је кључно откриће да су невидљиви зраци на самом крају љубичасте области видљивог спектра изузетно ефикасни у затамњивању папира натопљеног среброхлоридом. Да би нагласио њихову хемијску реактивност назвао их је "деоксидујућим зрацима" наспрам "топлотних зрака" на другом крају видљивог спектра. Деоксидујућим зрацима име је убрзо промењено у "хемијске зраке" и такво се одржало током 19. века. Касније су хемијски и топлотни зраци замењени модерним називима ултраљубичасти и инфрацрвени зраци.

[уреди] Објашњење

[уреди] Природни извори UV зрачења

Снце емитује ултраљубичасто зрачење у UVA, UVB, и UVC областима, али због апсорпције у озонском слоју земљине атмосфере 99% зрачења које стигне до површине Земље је из UVA опсега. (Један део UVC зрачења апсорбованог у атмосфери учествује у стварању озона.)

Soda Lime Glass Transmission Curve.</ref>^[1][2].

[уреди] Корисни ефекти

[уреди] Сигурносни аспекти

^[3].

Ултавиолетни фотони могу да оштете молекул ДНК у живом организму на бројне начине. На пример, суседне базе се везују једна за другу уместо да се везују са партнером из суседног низа. Тако настаје избочина у ДНК ланцу због чега молекул више не функционише нормално.

[уреди] Кожа

^[4]}}

[уреди] Очи

[5] [6], and pinguecula formation.

[уреди] Примена UV зрачења

[уреди] Црна светлост

Када се модерна VISA kaртица осветли UV лампом на њој се појави, иначе невидљива, слика птице у лету.

Извор "црне светлости" је лампа која емитује дуготаласно UV зрачење и врло мало видљиве светлости. Она се прави као и нормална флуресцентна лампа осим што се користи само један фосфор a обична стаклена цев замени дубоко плавим љубичастим стаклом такозваним Вудовим стаклом.

Да би се спречило фалсификовање осетљивих докумената, (кредитних картица, возачких дозвола, пасоша) она се праве са UV воденим жигом који се може видети једино када се документ обасја UV зрацима. Данас највећи број земаља издаје пасоше са мастилом и другим заштитним 'шарама' које постају видљиве тек при обасјавању UV зрацима.

[уреди] Флуоросцентне лампе

Флуоросцентна лампа ("неонка") ради тако што се у њој јонизује живина пара ниског притиска а фосфоросцентна превлака на унутрашњој страни лампе апосрбује UV зрачење и емитује видљиву светлост.

Живина пара највећим делом емитује у UVC опсегу. Зато је излагање зрачењу живине лучне лампе која нема заштитну фосфоресцентну превлаку врло опасно.

[уреди] Астрономија

Поларна светлост на Јупитеровом северном полу виђена у ултраљубичастом делу спектра са Хабловог свемирског телескопа.

[уреди] Елиминација инсеката

[уреди] Спектрофотометрија

UV/VIS спектроскопија се широко користи као инструментална метода у хемији за анализу хемијске структуре, на пример, коњугованих система. UV зрачење се често користи у видљивој спектрофотометрији за детектовање флуоросценције у посматраном узорку.

[уреди] Анализа минеарла

Збирка минерала бриљантно флуоресцира на различитим таласним дужинама када се обасја ултраљубичастом лампом.

Ултраљубичаста лампа се користи и у анализи минерала, драгог камења, рецимо приликом утврђивања аутентичности колекционарских узорака. Под видљивом светлошћу узорци могу изгледати исто али обасјани ултраљубичастим зрацима флуоресцирају различито. Или могу да покажу разлике у флуоросценцији када се обасјају дуготаласним или краткоталасним ултраљубичастим зрацима. UV флуоросцентне боје навелико се користе у биохемији и криминолошким истрагама. Најопзнатији представник у биохемији је можда зелено флуоресцирајући протеин (GFP oд енглеског Green Fluorescent Protein) који се често користи као генетски обележивач. Многе супстанце, рецимо протеини, знатно апсорбују у UV спектралној области што је од огромне практичне важности у биохемији и сродним областима. Зато су UV спектрофотометри обавезни део биохемијске лабораторијске опреме.

[уреди] Фотолитографија

^[7] and printed circuit boards.

[уреди] Порвера електричних изолатора

^[8].

[уреди] Стерилизација

Живина лампа која емитује краткоталасно UV зрачење обасјава капелу када није у употреби и тако је одржава стерилном.

Ултраљубичасте лампе се користе за стерилизацију радног простора и прибора који се користи у биолошким лабораторијама и медицинским установама. Комерцијално доступне живине лампе (ниског притиска) емитују око 86% зрачења на таласној дужини од 254 нанометара што се поклапа са једним од два максимума на којима ДНК апсорбује зрачење.

[уреди] Дезинфекција воде за пиће

[уреди] Прерада хране

[уреди] Дектектори ватре

[уреди] Очвршћавање мастила, лепкова и превлака

[уреди] Види још

[уреди] Литература

1. ^ B270-Superwite Glass Transmission Curve.
2. ^ Selected Float Glass Transmission Curve.
3. ^ Health effects of UV radiation.
4. ^ Matsumura, Y. & Ananthaswamy H. N. (2004). "Toxic effects of ultraviolet radiation on the skin". Toxicology and Applied Pharmacology Volume 195, Issue 3, pp. 298-308.
5. ^ Nolan, T. M. et al. (2003). "The Role of Ultraviolet Irradiation and Heparin-Binding Epidermal Growth Factor-Like Growth Factor in the Pathogenesis of Pterygium". American Journal of Pathology.
6. ^ Di Girolamo, N. et al. (2005). "Epidermal Growth Factor Receptor Signaling Is Partially Responsible for the Increased Matrix Metalloproteinase-1 Expression in Ocular Epithelial Cells after UVB Radiation". American Journal of Pathology.
7. ^ Deep UV Photoresists.
8. ^ Corona - The Daytime UV Inspection Magazine.

• UV radiation and melanoma in US Hispanics & blacks. Hu S, et al. (2004) Arch Dermatol. 140 (7), 819-824

• A History of Ultraviolet Photobiology for Humans, Animals and Microorganisms. P.E. Hockberger, Photochem. Photobiol. 76: 561-579, 2002.