Фв-190
Из пројекта Википедија
![]() |
|
![]() |
|
Намена: | ловац, ловац-бомбардер |
У употреби: | од 1941. до 1945. |
Димензије: | |
дужина висина распон крила |
8.84 m 4 m 10.50 m |
Тежина: | |
празан носивост |
3.2 t 500 kg |
Мотор: | БМВ 801Ц звездасти, 14 цилиндара,
од 2.000 КС |
Брзина: | |
крстарећа максимална |
480 km/h 653 km/h |
Плафон: | 11.410 m |
Долет: | 800 km |
Наоружање: | 4 х МГ 151/20 20 mm или 2 х МГ 151/20 20 mm + 2 х МК108 30 mm, 500 kg бомби |
Напомена: |
Фоке-Вулф Фв 190 (Focke-Wulf Fw 190), познатији под надимком "Würger" (птица касапин) је био једноседи, једномоторни ловачки авион немачке Луфтвафе и један од најбољих ловачких авиона свог времена. Коришћен је у великом броју током Другог светског рата. Произведено је преко 20.000 примерака овог авиона укљујћујући и 6.000 у верзији јуришног бомбардера. Призводња је трајала непрекидно од 1941. год. па све до престанка непријатељстава. Током производње, авион је стално унапређиван. Његови последњи модели су по квалитету могли да се мере са савезничким авионима, али су бројчано били вишеструка надјачани.
Први пут се појавио на европском небу током ратне 1941. године и изазвао је праву панику у савезничким редовима. Енглески пилоти су у више наврата пријавили да су се сукобили са до тада непознатим непријатељским ловцем који је био брз, изузетно окретан и страховито наоружан.
Садржај |
[уреди] Развој
Конструисао га је познати немачки инжењер Курт Танк, познат по многим успешним авионима. Без обзира што од стране министарства за свој авион Фw 190 није добио захтевани мотор (ДБ 601) направио је изузетну машину. Мотор који је тражио имао је много боље перформансе (поготову на већим висинама) и стварао је мањи чеони отпор од ваздушно хлађеног звездастог БМВ-овог мотора. Ипак, овај мотор имао је и своје добре ососбине. Лакши за одржавање, поуздан и отпорнији на оштећења од водом хлађеног мотора ДБ 601. Инсталиран је и систем за краткорајно поваћање снаге (5 минута), убризгавао је смешу воде и метанола у цилиндре мотора.
Када се појавио овај авион још је боље прихваћен од пилота ловаца и то скоро од свих без разлике! Мнго лакши за летење него Ме 109, комфорнији и прегледнији кокпит, знатно лакши за слетање. Звали су га и “пилотов авион”. После неколико сати летења пилоти су имали утисак као да су “код куће” у њему. Плус страховито наружање и много више муниције којом су “прскали” по непријатељским авионима. Довољан је био један рафал да “растури” противнички ловачки авион Захваљујући томе био је добар јуришни бомбардер. Пилот је био и релативно добро заштићен оклопом.
[уреди] Карактеристике
[уреди] Добре карактеристике:
- Веома брз авион
- Изузетно наоружан
- Најбоље ролл карактеристике (ваљање преко крила)
- Прилично жилав авион
- Добра прегледност из кокпита
- Добре особине при слетању
- Солидан радиус
[уреди] Лоше карактеристике:
- Велики радиус окретања
- Лоше сталл карактеристике
- Релативно слабо убрзање
- Споро пење
- Слабе перформансе на великим висинама (изузев варијанте Д)
Авион је прошао кроз многа побољшања и то опет махом на наорушању и перформансама мотора. Мале измене су вршене и на самом облику авиона. Тако су настале многе верзије и најбитније су оне са ознакама А, од А-1па до А-9. Изузетак је верзја Д која је скоро потпуно другачији авион. Произведено је преко 20.000 авиона Фоке Вулф 190.
[уреди] Фоке-Вулф Фв 190Д-9
![]() |
|
![]() |
|
Намена: | ловац, ловац-бомбардер |
У употреби: | од 1943. до 1945. |
Димензије: | |
дужина висина распон крила |
10.20 m 3.35 m 10.50 m |
Тежина: | |
празан носивост |
3.5 t 500 kg |
Мотор: | Јункерс Јумо 213 А-1В12 цилиндара, водено хлађење, турбо-пуњач, пуна снага од 2.240 КС |
Брзина: | |
крстарећа максимална |
km/h 685 km/h |
Плафон: | 12.000 m |
Долет: | 837 km (без додатних резервоара) |
Наоружање: | 2 х МГ 151/20 20 mm и 2 х МГ 131 13 mm, 500 kg бомби |
Напомена: |
Овај авион је био посебна справа. Леп, специфичан и брз као муња на свим висинама. Захтевнији за летење од осталих борбених авиона овог произвођача, али ипак лакши него Ме-109. Уграђен му је нови мотор Јункерс Јумо 213 који је коришћен махом код бомбардера и имао је релативно добре перформансе на великим висинама. Опет Курт Танк није доби мотор Дајмлер Бенц-а који је тражио за овај авион. Оправдање је било да тог мотора нема у довољним количинама. Када га једнога дана буде добио направиће “звер” Та-152!
Фоке Вулф 190Д је био одличан авион и имао је надимак “носоња” због продуженог предњег дела. Продужили су га да би нови мотор могао да стане, дужи је од звездастог БМВ-а. Постојале су многе верзије варијанте Д, најбољи модел је био Д-9 а најбоље наоружан и најбржи (преко 700 km/h) Д-12.
“Носоња” је постао оперативан 1943. године и коришћен је за пресретање бомбардера на великим висинама. Имао је добре перформансе на великим висинама (мало слабије од Ме-109К, али зато боље наоружан) и велику брзину. Међутим имао је слабе маневарске способности (велики радиус окретања). Коришћен је и за заштиту аеродрома где су били стационирани најмодернији немачки млазни ловци Месершмит Ме 262 зато што су ти авиони били врло рањиви при слетању. У целини то је био врло опасан авион и веома цењен од стране пилота. Међутим није га било у довољном броју јер је немачка индустрија 1944. године била већ прилично оштећена а и недостајале су многе сировине.
У свком случају био је изузетан авион.
Многи су га сматрали најбољим авионом другог светског рата, између осталог и због тога што је коришћен у много већем броју у односу на главног конкурента Та-152.
Наследио је све добре карактеристике од Фв 190А а имао је боље пеформансе на свим висинама. Мало је само изгубио на маневарским способностима због повећане тежине авиона (површина крила и облик крила није мењана).
[уреди] Карактеристике
[уреди] Добре карактеристике:
- Веома брз авион
- Изузетно наоружан
- Најбоље ролл карактеристике (ваљање преко крила)
- Добра прегледност из кокпита
- Добре особине при слетању
- Солидан радиус
- Добре перформансе на свим висинама
[уреди] Лоше карактеристике:
- Велики радиус окретања
- Лоше сталл карактеристике
- Релативно слабе маневарске способности
Направљено је око 700 авиона Фw 190Д.