Хатшепсут

Из пројекта Википедија

Хатшепсут (1473. пне. - 1458. пне.) је била пети фараон осамнаесте египатске династије у античком Египту.

[уреди] Порекло

Током 18-те династије краљевска кућа Ахмоса I суочила се са катастрофама током три генерације. Неколико мушких престолонасљедника је умрло тако да су остале једино жене.

Када су умрли сви синови Амен-Хотеп-а и његове главне жене фараон је постао Тутмос I (син друге жене Сенсенеб). Он се оженио својом полусестром Ахмос али и њихових 5 синова је такође умрло.У вријеме смрти Тутмоса I једини насљедник са краљевском крви био је његов незаконити син Тутмос II али како је он био малољетан фараон није имао другог избора већ да своју кћи Хатшепсут прогласи сувладаром.

Међутим, прије болести свога оца Хатшепсут се као петнаестогодишњакиња удала за свог полубрата Тутмоса ИИ који је тада имао 12 година.Због родбинских веза и мијешања крви он је био и физички и ментално заостала личност.Хатшепсут му је и поред тога родила двије кћери Нефру-Ра и Мерит-Ра-Хатшепсут. Како му није подарила мушког насљедника он је са другом женом Изис добио сина познатог под именом Тутмос III. Да би осигурали опстанак владарске лозе Нефра-Ра се као и своја мајка удала за полубрата Тутмоса ИИИ. У вријеме смрти Хатшепсутиног мужа Тутмоса II његов насљедник Тутмос III је био малољетан тако да је она била законит владар.

Хатшепсут је била прва жена која је крунисана са свим почастима као краљ а не краљица и која је добила свих пет почасних имена фараона што ниједној краљици прије а ни послије ње није успјело.

[уреди] Фалсификати

Знајући да је уљез на египатском пријестолу Хатшепсут је фалсификовала неколико докумената да би придонијела свом кредибилитету. Прво је дала да се на храму исклеше како бог Амон даје привилегију краљевовања Тутмосу И и њој. Затим је себи приписала побједу над страним освајачима и ускрснуће Озириса.

Хатшетсут је сама владала 22 године током којих је цвјетала египатска економија. То раздобље је било мирно, без икаквих војних окршаја. Највише се пажње поклањало на успостављање трговачких веза и на архитектуру. Најважнији споменик њене владавине је свакако посмртни храм у Долини Краљева.

У то вријеме је храм био физички повезан са Долином Краљева али након смрти краљице њен зет односно посинак Тутмос III дао је да се уруше сви тунели и пролази тако да овај храм буде одсјечен и заборављен. Такође њено име је избрисано са свих храмова и родослова те је зато и до дан данас остала велика непознаница.

[уреди] Смрт

Хатшепсус је одлучила да буде сахрањена са својим оцем Тутмосем I у Долини Краљева. У сврху повезивања храма са Долином ископан је тунел дуг преко 700 m и око 300 m испод површине земље.

Њен саркофаг је пронађен али у њему није била њена мумија већ једне принцезе из 21-ве династије. Околности њене смрти су сумљиве али након истраживања ипак се сматра да је умрла природном смрћу. Последњи запис је 10-ог дана 6-ог мјесеца у 22-ој години владавине(почетак фебруара) када је забиљежено да је жена-фараон преминула.

Немогуће је говорити о великој краљици а не споменути њеног оданог слугу и пријатеља Сененмут-а. Његов отац је служио краљевској породици, а он сам био веома одан Хатшепсут. Чак је био задужен и за њене приватне одаје те се стога говорило о постојању нечега што је превазилазило пријатељство. Постојале су гласине да је њена прва кћи уствари његова али то никад није потврђено.Његов изненадни нестанак са дворске сцене био је чудан, у најмању руку, јер су разлози до данас остали неразјашњени.