Хенри V
Из пројекта Википедија
Хенрик V или Хенри V (*16. септембар 1387. - †31. август 1422.) је био енглески краљ из куће Ланкастер од 1413. до 1422.. Током његове власти наставио се Стогодишњи рат. Успео је ујединити круне Енглеске и Француске, тако да је његов син био заједнички краљ Енглеске и Француске.
Садржај |
[уреди] Рани подухвати
Већ са 16 година командовао је енглеским снагама против разних побуњеника. У једној таквој бици био је изузетно тешко рањен. Потрошио је доста времена у сламању побуне у Велсу под водством Овена Глиндвира.
[уреди] Улога у власти и конфликт са болесним Хенриком IV
Његов отац Хенрик IV био је доста болестан, тако да Хенрик V преузима од јануара 1410. контролу над влашћу заједно са својим стричевима Хенријем и Томасом Бофортом, који су били синови Џона Ганта.
Води битно различиту унутрашњу и спољађњу политику од свог оца, тако да га Хенрик IV избацује у новембру 1411. из краљевског савета. Свађа је била политичке природе, иако је могуће да су и стричеви настојали елиминисати противника. Осим тога био је опонент кантерберијском надбискупу Томасу Арунделу, па су се прогоњени Лоларди охрабрили. Међутим кад је постао краљ није испунио њихова очекивања.
[уреди] Крунисање за краља
Постаје краљ 21. марта 1413., а крунисан је 9. априла 1413.. Главни проблеми током његове власти су били:
- успостављање мира на унутрашњем плану
- зацеливање црквене шизме
- повратак енглеског престижа у Европи
[уреди] Унутрашња политика
Хенрик V одмах даје свима до знања да ће владати као краљ уједињене земље и зато опрашта старе грехове и спорове. Свима враћа њихове титуле или имања, која су им претходно била узета. Највећи домаћи проблем је било незадовољство Лоларда, али ту је показао чврстину на самом почетку, тако да касније није имао проблема.
Постојала је и једна велика завера, којом су побуњеници у јулу 1415. настојали поставити сина Ричарда II за краља.
[уреди] Поново рат са Француском
У Француској је трајао грађански рат у доба умно болесног краља Карла VI Лудог. Обе стране у том сукобу обраћале су се Хенрику V молећи од њега помоћ и обећавајући му делове Француске. Хенрик V улази у рат у Француској под изговором да је Карло VI Луди помагао Овену Глиндвиру у Велсу.
Једна од страна у грађанском рату у Француској, породица Армањак, понудила је Хенрику V границе из 1369., дакле границе пре успешних похода Карла V Мудрог. Хенрик V није пристао, него је тражио границе из 13. века. Искрцао се 13. августа 1415. у северној Француској и ту је дуго опседао луку Харфлер. После тога у бици код Азенкура 1415. Хенрик V постиже бриљантну победу над Французима. Енглези су победили са 3 до 6 пута мање војника.
[уреди] Вешта дипломатија и поново освајање Нормандије после 200 година
Успешном дипломатијом осигурао је да ђеновежанска флота више не помаже Француску, а успео је да отклони опасност и од Сигисмунда, цара Светог Римског Царства.
Током 1416. енглеске снаге побеђују у једној копненој и једној поморској бици. Добро се војно и дипломатски припремио за велики поход 1417. на Нормандију, давни сан свих енглеских краљева. Нормандију су Енглези изгубили 200 година пре тога. Најпре је заузео доњу Нормандију и тиме отсекао Руан од Париза. Руан је ставио под опсаду. Мајсторски је потпиривао Французе једне против других. Француска је била парализована сталним сукобом између породице Армањак и Јована II Бургундијског.
У јануару 1419. пао је Руан и тиме је пала цела Нормандија у енглеске руке. Јован II Бургундијски није био отворени енглески савезник, али ништа није учинио да спречи пад Руана у Нормандији. Већ августа 1419. Енглези су се налазили крај зидина Париза. Јован II Бургундијски је владао Паризом, а присталице престолонаследника Карла VII Победника убијају га на превару 10. септембра 1419..
Французи су се налазили у тешком положају. И даље су губили битке. Није било друге него да се предају Енглезима.
[уреди] Хенрик V постаје регент Француске и наслеђује француску круну
Уговором у Троју 1420. Хенрик V прихваћен је од Француза као регент и наследник француске круне. То је потврђено његовим браком са Катарином Валоа, ћерком краља Карла VI Лудог. У исто време законитог наследника Карла VII Победника лишавају права на круну. Француска скупштина је потврдила тај уговор.
Хенрик V умире 1422., само два месеца пре Карла VI Лудог. После смрти Карла VI Лудог, Хенрик VI постаје краљ Енглеске и Француске.
[уреди] Консолидација моћи
Успео је уговором у Кантерберију утрти пут према окончању велике западне шизме, током које су једне државе Европе признавале једног папу, а друге другог. Изабран је папа Мартин V и тиме престаје раздобље антипапа.
Вештом дипломатијом отклонио је Сигисмунда од Француске. Као дипломатски вешт световно је предводио земље западног хришћанства, па је почео планирати нови крсташки поход. Рана смрт га је спречила у том науму.
Његов идеал је био краљ Артур, а његове последње речи су наводно биле да жели изградити зидине Јерусалима. Његова политика је била
- чврста централна власт потпомогнута парламентом
- црквена реформа на конзервативним линијама
- привредни развој
- одржање националног престижа
Био је први краљ који је спознао прави значај енглеске морнарице.
Шекспир је написао драму Хенрик V.
| Претходник: Хенрик IV |
Енглески краљеви (1413 - 1422) |
Наследник: Хенрик VI |
| Претходник: {{{пре2}}} |
{{{списак2}}} | Наследник: {{{после2}}} |
| Претходник: {{{пре3}}} |
{{{списак3}}} | Наследник: {{{после3}}} |
| Претходник: {{{пре4}}} |
{{{списак4}}} | Наследник: {{{после4}}} |
