Химна Немачке

Из пројекта Википедија

Das Lied der Deutschen ("Песма Немаца") је химна Немачке. Музику је написао Јозеф Хајдн 1797. године као незваничну химну Аустрије на текст "Gott erhalte Franz den Kaiser" (Боже чувај цара Франца). Данашњи текст је написао лингвиста и песник Август Хајнрих Хофман фон Фалерслебен (August Heinrich Hoffmann von Fallersleben) имајући Хајднову мелодију на уму за време свог боравка на острву Хелголанд 1841. године. Означава се и као Хофман-Хајднова песма.

[уреди] Стихови

Deutschland, Deutschland über alles,
über alles in der Welt,
wenn es stets zu Schutz und Trutze
brüderlich zusammenhält.
Von der Maas bis an die Memel,
von der Etsch bis an den Belt,
|: Deutschland, Deutschland über alles,
über alles in der Welt! :|

Deutsche Frauen, deutsche Treue,
deutscher Wein und deutscher Sang
sollen in der Welt behalten
ihren alten schönen Klang,
uns zu edler Tat begeistern
unser ganzes Leben lang.
|: Deutsche Frauen, deutsche Treue,
deutscher Wein und deutscher Sang! :|

Einigkeit und Recht und Freiheit
für das deutsche Vaterland!
Danach lasst uns alle streben
brüderlich mit Herz und Hand!
Einigkeit und Recht und Freiheit
sind des Glückes Unterpfand;
|: blüh im Glanze dieses Glückes,
blühe, deutsches Vaterland. :|

Deutschland, Deutschland über alles
Und im Unglück nun erst recht.
Nur im Unglück kann die Liebe
Zeigen ob sie stark und echt.
Und so soll es weiterklingen
Von Geschlechte zu Geschlecht:
|: Deutschland, Deutschland über alles
Und im Unglück nun erst recht. :|

[уреди] Критика

Само трећа строфа је званична химна Немачке. Због проблематичних речи је интонирање прве две строфе у званичним приликама забрањено.

Deutschland, Deutschland über alles über alles in der Welt - Немачка, Немачка изнад свега, изнад свега на свету

Ови стихови се сматрају изражавањем десничарског става и блиско се повезују са нацистичком идеологијом.

Von der Maas bis an die Memel von der Etsch bis an den Belt - Од Меусе да Њемена, Од Адигеа до Белта

Река Њемен је данас граница између Русије (Каљинградске области) и Литваније, Адиге се налази у Јужном Тиролу који је део Италије, а Белт се налази у Данској, тако да се и ови стихови повезују са Немачком (нацистичком) претензијом на суседне замље, без обзира на историјске прилике у којима су стихови написани (19. век).