Хумска епархија

Из пројекта Википедија

ХУМСКА ЕПАРХИЈА, Основао је Св. Сава за Хумску Област и Требиње (данашњу Херцеговину) 1219, са сједиштем у манастиру Св. Богородице у Стону, у дубровачком приморју. Први епископ Х. Е. био је Иларион, а од његових насљедника познати су само Сава син првовјенчанога краља (до 1264), Јевстатије (око 1300), Јован (око 1305) и Данило (1316—1324), хагиограф и потоњи архиепископ пећки. Послије смрти краља Милутина (1321), за вријеме борбе између Стефана Дечанског и Константина око пријестола, успио је босански бан да завлада Хумом, те је Данило избјегао из Стона и настанио се у манастиру Св. Апостола, званом Петров манастир, код данашњег Бјелопоља на Лиму, гдје је добио и потребне земље за издржавање. Послије Данила постављен је за епископа хумског Стефан (1324), али он није могао заузети свој пријесто у »Стону, који је остао у босанским рукама. Стога је њему краљ Стефан Дечански уступио на уживање Петров манастир на Лиму, гдје је основана лимска епископија касније названа и петровском. За првог босанског краља Твртка I., када је и манастир Милешево дошао под босанску власт, основана је за Хум и Босну посебна митрополија у Милешеву, којој је неко вријеме припадала и дабарска епископија. (В. Херцеговачко захумска епископија.)