Јован Долгач

Из пројекта Википедија

Јован Долгач (кичевско село Долгајец — 1915), четнички четовођа.

Савршен тип побуњеника, у коме је нагомилана сва мржња на вјековне отоманске тлачитеље, и који према њима нема другог осјећаја осим неутољиве жеље за осветом. Кад је настала српска четничка акција, било му је већ преко 45 година, али је одмах приступио акцији. Војвода Глигор Соколовић је једини могао да укроћује његову дивљу ћуд. Он је био једини ауторитет, пред којим се Долгач клањао. Кад је у рату 1912. у Долгачеву чету доспио један Србин муслиман из Босне, Долгач то никако није могао да схвати и муке су имали да сачувају младога устаника, јер је Долгач непрестано наваљивао да га убије. Таква његова схватања чинила су да је и послије ослобођења имао неприлика с властима, па је био чак и хапшен и осуђен, поред свих својих великих заслуга. Долгач је у јесен 1915. погинуо у своме селу од бугарских комита.

[уреди] Литература

Народна енциклопедија (1927. г.), чланак написао Миомир Миленовић, уредник Политике.