Јован Радовић
Из пројекта Википедија
Јован Радовић (28. октобар 1891, Баре, Доња Морача - 15. новембар 1918. Сарајево), национални радник, четнички војвода и јунак.
Основну школу је завршио у месту рођења, а гимназију у Београду. Студије је завршио у Лајпцигу у предвечерје Првог светског рата 1914. године, одакле је пребегао, преко Русије, у родну Црну Гору. По капитулацији Црне Горе одметнуо се,заједно са братом Савом,у планине.Ускоро је успео да се пребаци у Србију, где је био један од најзаслужнијих фигура Топличког устанка: Био је полиглота, одличан говорник и организатор. Приликом ослобађања Црне Горе, у позну јесен 1918. године, Радовић је заступао болесног војводу Косту Миловановића Пећанца, па је са топличким и црногорским четницима опколио (20. октобар 1918.) Никшић и принудио на предају Аустро-угарске трупе (86 официра ,30 кадета и 3.000 војника). Јован Радовић је припадао омладинском покрету који су предводили Марко Даковић и Лазар Дамњановић. Његова мистериозна смрт у Сарајеву била је повод крвавог разрачунавања између породица Радовић и Меденица Дожић, јер су Радовићи сумњали дај је Јован отрован од стране присталица краља Николе.
