Јонски устанак
Из пројекта Википедија
Јонски устанак (499. пне. - 494. пне.), изазван је акцијама Аристагоре, владара Милета. То је био први већи сукоб Грка и Персијанаца. Тиме су почели Грчко-персијски ратови
Садржај |
[уреди] Побуна на Наксосу
На егејском острву Наксос, који је био под персијском влашћу, народ се побунио 502. пне. Бивши властодршци Наксоса позивају у помоћ Аристагору, владара Јонског града Милета. Аристагора пристаје, надајући се да ће острво Насос анектирати он сам. Да би покренуо експедицију против Наксоса Аристагора тражи помоћ од Артаферна, сатрапа Лидије и брата Дарија Великог. Аристагора при том сатрапу обећава територије и нека острва за узврат, што је могао испунити само ако би експедиција била успешна. Сатрап је пристао да помогне, дајући Аристагори флоту бродова под командом персијског адмирала Мегабата. Док су се припремали за напад на Насос Аристагора вређа адмирала Мегабата, па овај тајно јавља устаницима да ће бити инвазија. Кад је флота напала Наксос, дочекана је са неочекивано великим отпором. Тако 499. пне. након 4 месеца борби Аристагора и Персијанци се повлаче.
[уреди] Јонска побуна
Због неуспеха експедиције, Аристагора није могао испунити обећање дато сатрапу. Нашао се у тешком положају. У безнађу, да би се спасао, одлучује да побуни јонске Грке против Персијанаца. Аристагора сазива савет угледних људи Милета 499. пне. и излаже им план побуне. Сви су се сложили са побуном, а Аристагора се одриче власти у Милету, па град усваја демократски облик власти. Побуна се брзо ширила и захватила је целу јонску област и Грци су се брзо ослободили Персијске власти. Међутим очекивали су неминован војни одговор Персије. Аристагора одлази у Хеладу и поново користи старе трикове обећавања новца кога нема. Најпре се обратио Спарти као најмоћнијем полису. Позвао је Спартанце да освоје Азију и персијску престоницу Сузу, где их је у царским ризницама чекало богатство достојно бога Зевса. Али Спартанци нису пристали. Добио је подршку Атине и Еретрије.
[уреди] Напад на Сард
Атињани су довезли атинске трупе до Ефеза. Заједно са Јоњанима су кренули на сатрапов главни град Сард. Сатрап Артаферн је био изненађен, јер је таман послао трупе да опколе Милет. Грци су заузели Сард, а сатрап се повукао у tvrđavu. Грци су попљачкали и попалили град, тако да је Сард запаљен до темеља.
Говорило се, да се Дарије Велики на те вести о запаљеном Сарду заклео да ће се осветити Атињанима и да га слуга подсећа 3 пута дневно на ту обавезу. Након почетних успеха, грчке трупе су почеле повлачење у Ефес, кад се појавило персијско појачање. Али Персијске трупе су их ухватиле у заседи и страховито потукли. Преостали Атињани су се повукли на бродове и вратили у Грчку.
[уреди] Побуна се шири
Након спаљивања Сарда, јонски устанак се проширио на грчке градове Кипра, а на северу на градове на обалама Хелеспонта и Пропонтиде.
[уреди] Крај побуне
Иако су грчки градови-државе стекли независност, они се још увек нису могли супроставити Персијском Царству. Побуна је убрзо скршена и на Кипру, а остали градови су опкољени. Аристагора је напустио побуну и отишао у Тракију.
До шесте године побуне (494. пне.) сатрап Артаферн је већ заузео неколико побуњених градова-држава, и кренуо је да опседа Милет. Одлучујућа битка одиграла се 494. пне. код острва Лaде на улазу у милетску луку. Иако мања грчка флота је одолевала и добијала битку, а онда су се бродови са Самоса и Лезбоса повукли. Изненадна издаја је преокренула ток битке, тако да је преостала грчка флота потпуно уништена. Милет је освојен и спаљен.
